Плућна хипертензија: Подмукли синдром за који стиже најсавременија терапија

Најтеже форме синдрома плућне хипертензије су у случају оболелих крвних судова, и тада је најчешће реч о плућној артеријској хипертензији.

„То су особе које имају наследну форму болести, особе које имају болест као последицу срчаних мана, које нису могле бити кориговане у детињству, и особе које имају обољења у оквиру системских аутоимуних болести“, рекао је проф. Ристић, и нагласио да постоје и пацијенти код којих није утврђен узрок плућне хипертензије.

„На жалост, када се овај проблем не препозна, често и младе особе,  живе просечно три или четири године. Од када постоје моћи иновативни лекови који пацијентима јако помажу, у првом кораку од када смо могли да примењујемо монотерапију за ово обољење је прогноза двоструко поправљена“, додао је гост РТС-а.

Професор Ристић најављује увођење нове биолошке терапије за десетак дана.

„Свуда у свету је проблем да се благовремено препознају особе које се замарају, којима недостаје ваздуха при напору, и да из много чешћих стања као што је шећерна болест, опструктивне болести плућа, астма, одвоје оне особе које имају повишени притисак у плућној циркулацији, а да се онда, у следећем кораку кроз један дијагностички алгоритам који већ дуги низ година функционише на више места у нашој земљи препозна да ли се ради о примарној болести крвних судова у плућима, о урођеној срчаној мани, аутоимуној болести или можда о поремећају згрушавања крви“, изјавио је проф. Ристић.

Када се саберу особе које имају примарну болест плућне циркулације као прва група пацијената и група која је имала плућне емболије, тих људи има између 80 и 90 на милион становника, од чега се препозна половина којој се омогућава терапија.

Које симптоме не смемо да занемаримо

Начелник Одељења за срчану инсуфицијенцију Универзитетског клиничког центра Србије саветује људа да, када примете недостатак ваздуха у напору, када се више замарају, и ако примете отицање ногу, то не занемарују, већ да се јаве лекару.

„Рано откривање и увођење терапије младим људима често значи живот, и значи буквално то колико ће живети, да ли ће живот бити краћи или најдужи могући у складу са актуелном доступном терапијом“, истакао је професор.

Пацијентима су преко Фонда за ретке болести и Фонда здравственог осигурања доступни сви лекови који су у инернационалним препорукама за лечење овог тешког стања.

Комбинована терапија и најмодернији иновативни лекови и терапија су велика за пацијенте и њихову шансу да боље подносе физички напор, да се врате свом послу и да квалитетније живе.

Едукација, информисаност, правовремена дијагностика и мултидисциплинарни тим стручњака, уз комбиновану и иновативну тераију, добар су пример третирања плућне хипертензије на најквалитетнији начин, закључује проф. др Арсен Ристић.