Срце злочина – мрачна прошлост и нерешена убиства која и даље потресају Србију

Током последњих деценија, власт у земљи су освајале различите политичке партије, а десет великих случајева убистава и даље је нерешено.

Приближили смо се крају ове сезоне серијала Срца злочина, а случајеви Даде Вујасиновић, Радована Стојичића Баџе, Зорана Тодоровића Кундака, Жике Петровића, Павла Булатовића, Небојше Симеуновића, Милана Пантића и Бошка Бухе, чини се, нису ни близу краја.

Претходних недеља смо се подсетили тих случајева, али и стања у политици, економији, новинарству, криминалу тог времена.

За крај смо оставили два злочина која су се догодила 2004. године. У вечерашњој епизоди подсетићемо се убиства генералног секретара Фудбалског савеза Србије и Црне Горе Бранка Булатовића.

Убијен је испред улаза у Фудбалски савез, у центру Београда, усред дана, крајем марта 2004. године. Булатовић је имао је велики број пријатеља и једног непријатеља довољно моћног да га убије и да за то и даље не одговара.

Тих година се у јавности спекулише о бројним нерегуларностима у вези са трансферима фудбалера и намештањем утакмица. Говорило се о великом новцу у домаћем фудбалу.

Полиција је објавила и фото-робот убице. Све то није било довољно да сазнамо ко је и због чега убио Бранка Булатовића.

Шест месеци после убиства Бранка Булатовића догодио се злочин којим ћемо завршити ову сезону.

Петог октобра 2004. године у медијима се говорило о годишњици великог протеста четири године пре тога, о његовим добрим и лошим странама.

Тог дана Војска Србије и Црне Горе је саопштила да су војници Дражен Миловановић и Драган Јаковљевић погинули у време обављања стражарске службе на Топчидеру.

Ни 16 година касније се не зна како су погинули. Војни истражни органи тврде да је један од војника убио другог и затим извршио самоубиство. Независна комисија, коју је формирала држава, тврди да је гардисте убио неко трећи.

Шта се дешавало пре овог злочина? Да ли су гардисти видели некога или нешто што нису смели? Шта се налазило у објекту који су чували?