Колико сна нам је потребно да бисмо „успешно остарили“

Сви желимо да „остаримо успешно“ са што је могуће мање здравствених проблема. Нова студија указује на то да спавање седам часова или више свакога дана може да у значајној мери допринесе том циљу.

Истраживање је обухватило 3.306 учесника старости од 45 година па навише, чије су обрасци спавања снимани 2011, 2013. и 2015. године, а онда пет година касније им је урађен детаљни систематски преглед.

Податке, које је анализирао тим научника са кинеског Медицинског универзитета у Венжоуу, показали су да они који спавају најмање седам сати дневно најчешће су значајно бољег здравственог стања касније у животу.

„Успешно старење је дефинисано 2020. године и подразумева да особа у старијем животном добу нема хроничне болести, физичка ограничења и да је високе когнитивне функције, доброг менталног здравља и да је ангажована у животу“, наводе аутори студије.

На крају истраживања, утврђено је да је само 455 особа могло да се похвали свим изнад наведеним критеријумима. Од тог броја, њих 307 (скоро две трећине) су конзистентно спавали седам и више часова сваког дана.

Учесници су подељени у пет група у зависности од њихових навика спавања током четворогодишњег периода од 2011. до 2015. – дуг и стабилан сан (8-9 часова), нормалан стабилан (7-8 часова), смањујући (од 8 часова до мање од 6), поваћавајући (од просечних 6 до преко 8) и кратак стабилан сан (5 до 6 часова на редовном нивоу).

Кључан конзистентан и квалитетан сан

Шансе да се постигне „успешно старење“ биле су значајно веће код оних са дугим, стабилним сном и оних са нормалним стабилним сном (17,1 одсто и 18,1 одсто).

У поређењу са њима, они са смањујућим сном имали су 9,9 одсто шансе да „успешно остаре“, док су они са повећавајућим имали 10,6 одсто, а они са кратким, стабилним сном тек 8,8 одсто.

„У односу на учеснике са нормалном, стабилном дужином сна, они са кратком, стабилном и повећавајућом дужином сна имали су 36 одсто и 52 одсто мање шансе да успешно остаре“, навели су кинески истраживачи.

Додали да су учесници са прогресивно смањујућом дужином сна такође показали ниже шансе за „успешним старењем“, али да није било статистички значајно, вероватно зато што су чинили најмањи део узорка.

Треба напоменути да су научници узели у обзир факторе попут тежине, пола, конзумације алкохола, али да упркос томе због саме природе студије не може да се потврди директна узрочно-последична веза.

Ипак, студија несумњиво нуди додатне доказе о важности конзистентног, квалитетног сна.