Мождани удар – Сваки минут је важан, а енергетска пића и промене температуре опасни

Ово године, слоган који прати Светски дан борбе против можданог удара, 29. октобар, гласи Сваки минут је важан, али професор Ранко Раичевић, председник Удружења неуролога Западног Балкана истиче да није претерано рећи и да је сваки секунд важан.

„Сведоци смо да су резултати наших процедура и терапијских и дијагностичких у јасној размери са брзином доласка у хитну службу. Већ десетак година уназад препознали смо ову причу и већ радимо неке пројекте да се тромболитичка терапија даје већ у колима Хитне помоћи. Имали смо такве процедуре, таква искуства“, каже др Раичевић.

И на недавно завршеном Светском конгресу о можданом удару у Барселони такође је наглашено да се даје приоритет времену, односно скраћивању поступка давања било ког облика терапије, била то тромболитичка терапија, било механичка тромбектомија.

Према речима професора Раичевића, на велика врата враћа се и интраартеријска тромболиза: „Резултати су много, много бољи када имамо краће то време од самог догађаја до почетка терапије и ми на нивоу Србије, у задњих десетак година, смо направили значајан помак да скратимо ово време“.

Тромболитичку терапију, како каже, даје свака општа болница у Србији, а за тромбектомију постоје центри у свим универзитетским центрима укључујући Војно-медицинску академију и специјалну болницу Свети Сава.

„Спрема се и једно време је то и радио успешно Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње, надам се да ће они опет почети да раде. На број становника које Србија има и са капацитетима које имамо и са свим овим сазнањима које пратимо, можемо да кажемо да ми можемо да направимо програм да огроман број људи има већу шансу да добије праву терапију која им нуди много веће шансе за квалитетан живот након великог догађаја као што је мождани удар“, наводи професор Раичевић.

Професор Раичевић указује на проблем који постоји већ скоро 15 година: „Повучени су неуролози из дома здравља и пацијенти сами процењују хитност, јер немају више на нивоу домова здравља неког стручног. Не потцењујем лекаре опште праксе, нити колеге других дисциплина, али за нека неуролошка стања би ту требало да буде тријажа која ће да усмерава на коју страну идемо“.

Присуство неуролога у домовима здравља би, наводи, смањило притисак на терцијарне здравствене центре.

Енергетска пића су огромна опасност за мозак

Са можданим ударом све чешће се суочавају млађи пацијенти, неретко већ у двадесетим годинама. Нови фактори ризика налазе се у новим начинима живота, злоупотреба психоактивних супстанци, али и енергетска пића.

„Енергетска пића су тако опасна, особито у ситуацијама када је мозак изморен. Он мора осам сати да се одмара, а ми му дајемо сурогат у оквиру енергетског пића, да може још да ради. У једном тренутку се та чаша препуни“, упозорава др Раичевић.

Његов савет је да се вратимо познатом правилу: осам сати рада, осам сати хобија, осам сати одмарања.

„Мозак тражи осам сати одмора. Ако то не урадимо, имамо све факторе ризика у још већој мери. Углавном уз одговарајућу реакцију и терапију и они најтежи облици можданог удара могу да се превазиђу“, каже гост Дневника.

Према речима председника Удружења неуролога Западног Балкана, мождани удар је сада решив чак и у најгорим случајевима са потпуном одузетошћу екстремитета, уколико је реакција била на време, након механичке тромбектомије готово да нема последица. Пример правовремене реакције је случај министра Глишића.

„Ако се деси оштећење, ако се мождани удар развија неколико сати, долази до оштећења средишњег дела, тај део, како га зовемо срж некрозе, није могуће да се поврати. Али ако су само ошамућени неурони, и ако направимо поновну реваскуларизацију, они се враћају као да се ништа није десило. Тако да теоријски и стварно можемо да човека који је био потпуно одузет, у року од два сата, вратимо његовом животу. Не отпуштамо одмах те пацијенте јер морамо да утврдимо због чега се десило да се не би поновило“, закључио је професор Раичевић.