Зашто људски ум није створен да буде будан после поноћи

Усред ноћи, свет понекад може деловати као мрачно место. Под окриљем таме, негативне мисли имају начин да лутају кроз ваш ум, и док лежите будни, гледајући у плафон, можете почети да жудите за задовољствима, попут цигарете или оброка богатог угљеним хидратима, пише портал Science Alert.

Неки истраживачи сматрају да је људски циркадијални ритам у великој мери укључен у ове критичне промене у функцији, што и наводе у раду који сумира доказе о томе како мождани систем функционише другачије након што падне ноћ.

Њихов рад заснован на истраживању функционисања „ума после поноћи“, сугерише да људско тело и људски ум прате природни 24-часовни циклус активности који утиче на наше емоције и понашање.

Укратко, у одређеним сатима, људи су склони да осећају и делују на одређене начине. На пример, током дана, молекуларни нивои и мождана активност су подешени на будност. Али ноћу, наше уобичајено понашање је оно - успавано.

Са еволуционог становишта, то, наравно, има смисла. Људи су били много ефикаснији у лову и сакупљању током дана, док је ноћ одлично служила за одмор, јер, људи су некада били изложени већем ризику да постану лов у то време.

Према истраживачима, наша пажња на негативне стимулусе је необично појачана ноћу. Тамо где нам је некада можда помагала да се суочимо са невидљивим претњама, овај хипер-фокус на негативно може затим допринети измењеном систему награђивања/мотивације, чинећи особу посебно склоном ризичним понашањима.

Ако додамо још и лоше стране губитка квалитетног ноћног сна, јасно је да ноћна будност свести постаје проблематичније стање.

„Постоје милиони људи који су будни усред ноћи, и постоје прилично добри докази да њихов мозак не функционише тако добро као током дана“, рекла је неуролог Елизабет Клерман са Универзитета Харвард.

„Моја молба је да се спроведе више истраживања како би се то испитало, јер су њихово здравље и безбедност, као и безбедност других, погођени".

Аутори рада који се бавио радом неурона и мозга током ноћи користили су два примера да илуструју своју хипотезу. Први пример је корисник хероина који успешно контролише своје жеље током дана, али подлеже својим жељама ноћу.

Други је студент који се бори са несаницом, а почиње да осећа безнађе, усамљеност и очај како се непроспаване ноћи гомилају.

Оба сценарија могу на крају бити фатална. Статистике наводе да су самоубиство и самоповређивање чешћи ноћу. У ствари, нека истраживања показују троструко већи ризик од самоубиства између поноћи и 6:00 ујутру у поређењу са било којим другим доба дана.

Студија из 2020. године закључила је да је ноћна будност фактор ризика за самоубиство, „могуће због неусклађености циркадијалних ритмова“.

Људи такође више узимају активне, недозвољене и опасне супстанце ноћу. Истраживање у центру за надгледану конзумацију дрога у Бразилу 2020. године открило је 4,7 пута већи ризик од предозирања опиоидима ноћу.

Нека од наведених понашања могу се објаснити недостатком сна или заклоном који пружа тама, али вероватно су у игри и ноћне неуролошке промене.

Истраживачи попут Клерманове и њених колега сматрају да треба даље истражити те факторе како бисмо били сигурни да штитимо оне који су највише изложени ризику од ноћне будности.

До данас, кажу аутори овог рада, ниједна студија није испитала како недостатак сна и циркадијални тајминг утичу на процес познат као обрада награде и да заправо не знамо како се радници у сменама, попут пилота или лекара, носе са својом необичном рутином спавања.

Изненађујуће мало знамо о томе како људски мозак функционише. Било да спавамо или смо будни, ум после поноћи је мистерија, истичу истраживачи.

Студија је објављена у часопису Границе мрежне психологије.

Ако је ова прича изазвала забринутост или осећате да треба да разговарате са неким, потражите помоћ у специјализованим центрима или преко дежурних телефонских линија за подршку.