Зашто је алкохол толико опасан за мозак младих људи
Од мита о „култури здравог пијења“ Европљана до изненађујуће штете неких уобичајених породичних традиција, наука поништава стара веровања о алкохолу и младима.
Истраживања научника из целог света све више демантују низ уобичајених претпоставки у вези са узрастом и алкохолом, као што је идеја да континентални Европљани имају здравију културу пијења него у Британци или Американци, и да дозвољавају младим људима да пију код куће уз оброке и тако их уче одговорној употреба алкохола.
Да ли ови научни докази треба да промени постојећа законска решења о алкохолу или не, сложено је политичко питање, али већа свест о чињеницама може барем омогућити будућим генерацијама да донесу одлуку о начинима на које ће се забављати – и може помоћи родитељима да одлуче како да се односе према алкохолу у сопственом дому.
Мала тела, велики мозак
Пре свега, мора се имати у виду да је алкохол токсин и да су врло познате све тешке последице до којих доводи – почев од фаталних несрећа, болести јетре и многих врста рака. Чак и мале количине алкохола могу бити канцерогене, због чега је Светска здравствена организација објавила да „када је у питању конзумација алкохола, не постоји безбедна количина која не утиче на здравље”.
Међутим, мало је ствари које једемо и пијемо а да не носе било какав ризик, а опасности се обично одмеравају у односу на задовољство које конзумација алкохола може донете. Здравствене политике у већини земаља се руководе принципом ограничења штете уз прихватање умерене потрошње алкохолних пића.
У Сједињеним Државама, на пример, то се дефинише као не више од два пића дневно за мушкарце и не више од једног пића дневно за жене – а у могим другим земљама се нуде сличне смернице. Иако се пиво и вино обично сматрају сигурнијим пићима, као што се наводи у америчким смерницама, врста пића није важан фактор – уместо тога, то је количина конзумираног алкохола: „Једно пиво од 350 милилитара има отприлике исту количину алкохола као једну чашу вина од 150 или чашицу жестоког пића од 0,5 милилитара."
Законодавство око узраста за куповину алкохола прати сличну логику ограничења штете: закони штите децу, док младима дозвољавају да сами одлучују. У већини европских земаља минимална старост је 18 година – у САД је 21 година.
Постоје, међутим, бројни разлози због којих алкохол може бити опаснији за млађе људе, чак и након што су пређу законски минимум. Један од њих је величина и облик тела. Тинејџери не достижу своју пуну висину до 21. године, а чак и након што престану да расту увис, још увек им недостаје много тога што ће имати у тридесетим или четрдесетим годинама.
„Зато испијање једне чаше алкохолног пића доводи до већег садржаја алкохола у крви код младих него код одраслих“, наводи Руд Родбен, постокторанд на Универзитету у Мастрихту и аутор књиге Више од законодавства (Beyond Legislation), који истражује конзумирање алкохола и старост.
Неформирану грађу адолесцената такође карактерише несразмеран однос главе и тела. Када се пије алкохол, он улази у крвоток и шири се кроз тело. У року од пет минута стиже до мозга, лако прелазећи крвно-мождану баријеру која генерално штити мозак од штетних супстанци. „Релативно велики део алкохола завршава у мозгу младих људи, а то је још један разлог зашто је већа вероватноћа да ће млади добити тровање алкохолом“, истиче Родбен.
Обликовање мозга
Једнако важне су промене које се дешавају унутар лобање. У прошлости се сматрало да се развој нервног система зауставља у нашим раним тинејџерским годинама, али део недавних истраживања показује да мозак адолесцената пролази кроз сложено преобликовање које се не завршава најмање до 25. године.
Најважније промене укључују смањење „сиве масе" док мозак уклања синапсе које омогућавају једној ћелији да комуницира са другом. У исто време, „бела маса“ – везе на даљину познате као аксони прекривени изолационим масним омотачем – имају тенденцију да се умножавају. „Они су као мождани супер-аутопутеви“, каже проф. Линдзи Скеглија, неуропсихолог са Медицинског факултета Универзитета Јужне Каролине. Резултат је ефикаснија неуронска мрежа која може брже да обрађује информације.
Лимбички систем, укључен у осећај задовољства и награде, први сазрева. „Ова подручја су током адолесценције у потпуности налик одраслима", објашњава Скеглиа. Префронтални кортекс, који се налази иза чела, спорије сазрева. Овај регион је одговоран за размишљање вишег реда – што укључује емоционалну регулацију, доношење одлука и самоконтролу.
Релативна неравнотежа развоја ова два региона може објаснити зашто су адолесценти и млади одрасли склонији ризику од одраслих.
„Многи људи описују мозак адолесцената као машину са потпуно формираном папучицу за гас, али без кочница“, каже Скеглиа. А купање наших неурона у алкохолу – за који је познато да ослобађа инхибицију – може само да појача ову потеру за узбуђењем. За посебно нагле тинејџере, алкохол може створити зачарани круг лошег понашања и деликвенције. „Импулсивнија деца склонија су да више пију, а више алкохола провоцира више импулсивности“, додаје професорка.
Уколико адолесценти учестало и много пију могу дугорочно да наруше развој мозга. Лонгитудиналне студије показују да је рано пијење повезано са бржим опадањем сиве масе, док је раст беле успорен. „Ти супер-аутопутеви нису толико асфалтирани код деце која почну да пију“, каже Скеглиа.
Последице можда неће бити одмах очигледне у когнитивним тестовима; у младом мозгу, региони одговорни за решавање проблема могу да раде мало више да би надокнадили недостатке. Међутим, ово не може да траје заувек. „После више година пијења, видимо мању активацију у мозгу и лошији учинак на овим тестовима", напомиње професорка.
Рано пијење такође може утицати на ментално здравље и повећава ризик од злоупотребе алкохола касније у животу. Ово посебно важи за људе који имају породичну историју алкохолизма – што раније почну, веће су шансе да и сами развију проблем са алкохолизмом. Чини се да је утицај гена повезаних са повећаним ризиком од злоупотребе алкохола најјачи током овог критичног периода развоја мозга. „Што касније неко са овом предиспозицијом почне да пије, мања је вероватноћа да ће ови гени ући у игру“, истиче Скеглиа.
Има ли европски модел предности
Како ови налази могу утицати на избор адолесцената – и одлуке њихових родитеља о томе како и када да им дозволе да пију код куће?„Наша порука је да то одложите колико год можете“, наглашава Скеглиа, „јер се ваш мозак још увек развија и пустите га да буде што здравији пре него што почнете да се бавите стварима попут употребе алкохола и других супстанци.“
Друга је ствар да ли овај савет треба да буде уписан у закон. Скеглиа наводи да, у својим јавним наступима о конзумирању алкохола, из публике често чује питање „европског модела пијења“. У неким земљама као што је Француска, малолетницима је дозвољено да попију чашу вина или пива уз породични оброк. Чак и ван Европе многи родитељи верују да лагано увођење алкохола у контролисаном контексту учи младе људе да безбедно пију и касније смање прекомерно опијање, док ограничавење доводи до тога да то постане примамљиво „забрањено воће“.
Ово је мит. „Истраживање је показало да што је родитељ попустљивији према употреби алкохола, већа је вероватноћа да ће дете имати проблема са алкохолом касније у животу“, напомиње Скеглиа. Свеобухватни преглед указује да су, супротно веровању о забрањеном воћу, „родитељи који намећу строга правила у вези са употребом алкохола код адолесцената у великој мери повезани са мање пијења и мање ризичног понашања у вези са алкохолом“.
Већина доказа говори и да ригорозније мере о конзумацији алкохола и виши узраст за куповину пића, такође подстичу одговорнију потрошњу. То потврђује и студија Александра Ахамера са аустријског Универзитета „Јохан Кеплер“ у Линцу, где старији од 16 година легално могу да купе пиво или вино. Тако да уколико аргумент да строжи закони само повећавају жељу за пићем, онда би било за очекивати да Аустрија има здравију културу пијења од САД – где је минимална законска старосна граница за пиће 21 година. Али то није случај.
У обе земље је забележен пораст прекомерног опијања нако што се достигне минимална старосна границе. „Али овај скор је био за 25 одсто већи у Аустрији за шеснаестогодишњаке, него у Сједињеним Државама за оне са 21 годином“, наводи Ахамер.
Другим речима, чини се да је одлагање подстакло одговорније понашање према пићу.
Да ли још подићи старосну границу
С обзиром на научне доказе, да ли би владе требало да поставе законски минимални узраст на 25 или више година – када мозак престане да се развија? Стручњаци истичу да то није тако једноставно, јер добробити за јавно здравље морају бити у равнотежи са перцепцијом људи о личној слободи.
„Мислим да граница од 25 година не би наишла на разумевање у јавности“, сматра Џејмс Мекилоп, са Универзитета Мекмастер у Хамилтону, у држави Онтарио, који се бави проучавањем понашања зависника. „Високе минималне старосне границе се доживљавају као патерналистичке и могу се сматрати лицемерним ако се пунолетством стиче гласачко право, или је законска старосна граница за служење војске 18 или 19 година.“
Ахамер се слаже са овим ставом. „У неком тренутку нужно је да дозволимо људима да сами доносе одлуке.“
Уместо тога, Мекилоп предлаже да се адолесцентима омогући боље образовање о ризицима алкохола и начинима на које он утиче на мозак који сазрева. „Али само под претпоставком да ће људи природно развити одговорне навике, што је прилично оптимистично предвиђање“.
Вероватно би ова сазнања заинтригирала адолесценте, али не треба очекивати да би постали трезвењаци. Многи пију, пуше и користе наркотике иако су свесни дугорочних здравствених ризика – али можда би два пута размислили пре него што наруче још једну туру.
Коментари