Знате ли шта стављате под кожу приликом тетовирања

Спроведена у лабораторији доцента хемије Џона Свиерка, студија Шта је у мом мастилу: Анализа комерцијалног мастила за тетовирање на америчком тржишту недавно је објављена у стручном часопису Analytical Chemistry.

Лабораторија др Свиерка истражује потенцијални утицај светлости на тетоваже и њихову хемијску разградњу.

На самом почетку, докторанд Кели Моузман, главни аутор чланка, заједно са Асхабибијем Ахмедом и Александером Руреном, приметила је да мастила за тетовирање која су истраживали садрже супстанце које нису биле наведене на листи састојака на паковању.

Да ли су то биле материје које су настале разградњом боје при интеракцијом са светлошћу или нешто што је у мастилу било од самог почетка? Шта је заправо налази у бочици боје за тетовирање? Питања су на која су истраживачи тражили одговоре.

Истраживачи су анализирали боју за тетовирање девет произвођача из Сједињених Америчких Држава и упоредили њихов стварни састав са материјама наведеним на етикети. Испитивана мастила за тетовирање била су доступна у шест боја, а произвођачи су били од великих компанија присутних у целом свету, до мањих произвођача.

Од 54 мастила, њих 45, то јест више од 85 одсто, имало је велика одступања у односу на наведени садржај, као што су пигменти различити од наведених или адитиви који нису били на списку уопште.

Више од половине производа садржало је ненаведени полиетилен гликол, који при поновљеном излагању може проузроковати оштећење органа, док је 15 производа садржало пропилен гликол, потенцијални алерген.

Међу осталим „неочекиваним“ супстанцама били су и антибиотик који се обично користи за лечење инфекција уринарног тракта и 2-феноксиетанол, једињење за које се зна да изазива потенцијалне здравствене ризике код одојчади.

Анализом боја није могло да се утврди да ли су материје које нису наведене на листи састојака додате намерно или су произвођачи добили погрешно означене или контаминиране сировине.

„Надамо се да ће произвођачи ово искористити као прилику да преиспитају своје производне процесе, а да тату-уметници и клијенти схвате ово као прилику да се залажу за боље етикетирање и производњу“, рекао је др Свиерк.

Џон Свиерк је истакао да истраживање последица тетовирања по безбедност корисника још увек није завршено. Најчешћи негативни исход украшавања тела тетоважом су алергијске реакције које могу бити упорне, болне, па чак и да изазову оштећење коже или ткива. Црвени пигменти су посебно проблематични, а наука још нема одговор због чега се то дешава.

Регулаторни проблеми

Потенцијални ризици, који се доводе у везу са тетовирањем, обично се односе на рак коже и у фокусу су пигменти. Такође, адитиви могу изазвати разне ризике и мимо коже.

Ако код особе почну да се појављују проблеми и тегобе због тетоваже више недеља или чак неколико година касније, састојци мастила који нису наведени на етикети могу отежати откривање узрока реакција тела.

Регулатива којом се уређује пласирање мастила за тетовирање на америчком тржишту уведена је тек недавно. Крајем 2022. године, Конгрес је усвојио Закон о модернизацији регулативе козметике (MoCRA), који је дозволио америчкој савезној Управи за храну и лекове (FDA) да први пут регулише мастила за тетовирање, укључујући прецизна правила означавања.

Пре тога, боје за тетовирање сврставана су у козметичке производе и нису подлегала регулацији.

„FDA још смишља како ће то изгледати и мислимо да ће ова студија утицати на расправе око Закона о модернизацији регулативе козметике. Ово је уједно и прва студија која експлицитно разматра боје за тетовирање које се продају у САД и вероватно је најсвеобухватнија јер се бави пигментима који би по правилу требало да остају у кожи, као и паковању ових производа“, објаснио је Свиерк.

Студијом су обухваћена само мастила концентрације 2.000 ppm (parts per million – број честица у милион) или више, које се сматрају високим концентрацијама. Европски прописи, међутим, разматрају супстанце већ од 2 ppm. Другим речима, у мастилима би могло бити чак и више супстанци од оних које су у лабораторијским анализама пронашли аутори истраживања.

Разлике у прописима у Европи и САД

Боје за тетовирање доступне на америчком и европском тржишту разликују се јер на Старом континенту ови производи подлежу строжим прописима, које надгледа Европска агенција за регулацију хемикалија.

Планирано је да Свиеркова лабораторија у будућности истражи пигменте забрањене у Европи како би се видело да ли су те компоненте присутне у мастилима за тетовирање која се продају на том тржишту, најавила је Кели Моузман.

Ова докторандкиња тренутно ради на студији усредсређеној на плава и зелена мастила која се продају у Европи, а која су посебно погођена хемијским прописима.

„Наш циљ у више ових истраживања је да оснажимо уметнике и њихове клијенте. Тату-уметници су професионалци који су своје животе посветили овом занату и желе најбоље могуће резултате за своје клијенте. Покушавамо да истакнемо да постоје недостаци у производњи и означавању, то јест навођењу састојака“, поручио је Свиерк.