У устима откривени микроби који могу да разоружају протеине који изазивају алергију на кикирики

Давање особама са тешком алергијом на кикирики значајне количине ових микроба потенцијално би могло да им помогне да се боље носе са излагањем, али та могућност је још увек далеко од практичне примене.

Тим научника са Аутономног универзитета у Мадриду у Шпанији и Универзитета Мекмастер у Канади идентификовао је два микроба – rothia и staphylococcus – са овом јединственом способношћу.

Ове бактерије, које се природно налазе у људској пљувачки и танком цреву, могу да разграђују протеине у кикирикију који изазивају по живот опасну анафилаксу.

Ова тешка алергијска реакција разлог је због ког школе често забрањују кикирики, иако до два одсто људи у Европи и САД има алергију на кикирики, стопе су знатно веће међу децом, код које је и ризик од смртног исхода већи.

Алергијске реакције настају када наше тело препозна претњу, али анафилакса изазвана кикирикијем представља претерану реакцију – „грешку“ у раду имуног система.

Опасност коју сам кикирики реално представља за организам, углавном то што га наши дигестивни ензими не разлажу ефикасно, много је мања у односу на опасност од анафилактичке реакције.

Особе са тешком алергијом на кикирики производе велике количине антитела имуноглобулина Е (IgE) када су изложене протеинима кикирикија, укључујући два названа Ara h 1 и Ara h 2. То доводи до снажне упалне реакције која може изазвати отицање грла и пад крвног притиска, у реакцији познатој као анафилактички шок.

У клиничкој студији, истраживачи су утврдили да особе са алергијом на кикирики много боље подносе излагање овим махунаркама када имају већи број бактерија које могу да разложе неке од ових протеина пре него што имуни систем стигне да реагује.

Студија је обухватила 19 деце узраста од 1 до 14 година са алергијом на кикирики, која су већ била укључена у програм оралне имунотерапије (експерименталног третмана чији је циљ постепена десензибилизација пацијената на алергене из кикирикија).

Пре почетка терапије, истраживачи су узели брис пљувачке како би анализирали орални микробиом сваког детета. Потом су деца прошла рутински тест за процену јачине реакције на протеине кикирикија.

Крвне анализе након излагања кикирикију показале су да су пацијенти са већом количином бактерија које „једу“ протеине кикирикија у свом оралном и цревном микробиому имали већу толеранцију на алерген и блажу алергијску реакцију.

С друге стране, пацијенти са ниским прагом толеранције на кикирики имали су нижи ниво бактерија из реда micrococcales – таксона који обухвата rothia и micrococcus, обе способне да разлажу протеине кикирикија.

„Ови налази указују на то да би орална микробиота могла да послужи као предиктивни маркер прага реактивности на кикирики, истичући потенцијални значај микробног метаболизма алергена у IgE-посредованим реакцијама“, наводе истраживачи.

Експерименти на мишевима показали су како rothia и staphylococcus могу да разложе Ara h 1 и Ara h 2, потенцијално смањујући количину окидача на које имуни систем мора да реагује.

Користећи сој лабораторијских мишева склоних анафилакси на кикирики, истраживачи су утврдили да намерна измена микробиома може имати сличне заштитне ефекте.

Rothia је већ у лабораторијским експериментима у петријевим посудама показала изражену способност разградње два главна алергена протеина кикирикија. Када су истраживачи мишевима дали значајну дозу ове бактерије, њихове анафилактичке реакције биле су знатно ублажене.

Заједно, ови налази указују на то да би микроби могли играти важну улогу у будућем управљању алергијом на кикирики, ублажавајући потенцијално смртоносну реакцију и помажући у идентификацији пацијената који би требало да избегавају оралну имунотерапију, која носи озбиљне ризике за особе са тежим облицима алергије.

Потребна су додатна клиничка испитивања како би се утврдило да ли би, на пример, пробиотици могли представљати безбедан и ефикасан приступ лечењу алергија. Тренутно су резултати код људи само опсервациони.