Како операције смањења телесне тежине продужавају живот

У питању су баријатријске операције, међу којима је преграђивање желуца или смањење тог органа. Све процедуре су рађене у Јути. У поређењу са особама сличне тежине, људи који су били подвргнути једној од четири врсте операције губитка тежине имали су 16 одсто мању смртност, показало је истраживање.

Пад смртности од болести изазваних гојазношћу, као што су болести срца, рак и дијабетес, био је још драматичнији.

„Смрт од кардиоваскуларних болести смањена је за 29 процената, док је смртност од карцинома било ког типа – смањена за 43 одсто, што је прилично импресивно", рекао је главни аутор студије Тед Адамс, ванредни професор за исхрану и интегративну физиологију на Медицинском факултету Универзитета Јута.

„Такође, дошло је до огромног пада смртности повезаног са дијабетесом, а то је 72 одсто код људи који су имали операцију у поређењу са онима који нису", рекао је Адамс.

Међутим, студија је такође открила да су млађи људи који су имали операцију – били у већем ризику од самоубиства.

Студија, објављена у часопису Obesity, поткрепљује сличне налазе ранијих истраживања, укључујући десетогодишњу студију у Шведској која је открила значајно смањење прераних смрти, рекао је др Едуардо Грунвалд, професор медицине и директор Одељења за управљање програмима телесне тежине на Калифорнијском универзитету у Сан Дијегу.

„Ово ново истраживање из Јуте је пружило више доказа да људи који се подвргну овим процедурама имају позитивне, корисне дугорочне резултате", рекао је Грунвалд, који је коаутор нових смерница Америчког гастроентеролошког удружења о лечењу гојазности.

Многи се плаше оперативног захвата

Удружење препоручује пацијентима који пате од гојазности да користе недавно одобрене лекове за мршављење или операцију у комбинацији са променом начина живота.

„Иако још увек не разумемо у потпуности зашто, ове интервенције заправо мењају хемију у вашем мозгу, што олакшава промену исхране након тога", каже Грунвалд.

„Упркос предностима, само два одсто пацијената који испуњавају услове за баријатријску хирургију је и уради, често због стигме у вези са гојазношћу", рекла је др Керолајн Аповијан, професор медицине на Харвардској медицинској школи и кодиректор Центра за управљање телесном тежином и велнес у Бостону.

Аповијанова је била и водећи аутор смерница за клиничку праксу Ендокринолошког друштва за фармаколошко управљање гојазношћу.

„Када видим пацијенте који имају велики индекс телесне масе и који су према мом мишљењу кандидати за све – лекове, дијету, вежбе и операције, многи ми кажу да не причам о томе и да не желе да размишљају о операцији. Мислим да они не желе хируршко решење за оно што им је друштво рекло да је неуспех снаге воље", рекла је докторка.

Већина људи који бирају баријатријску хирургију, њих око 80 процената су жене, рекао је Адамс. Једна од предности нове студије, нагласио је, било је укључивање мушкараца који су прошли процедуру.

„Смртност је смањена за 14 одсто код жена и за 21 проценат код мушкараца", рекао је Адамс.

Поред тога, смртност од повезаних узрока, као што су срчани удар, рак и дијабетес, била је 24 одсто нижа за жене и 22 одсто нижа за мушкарце који су били подвргнути операцији у поређењу са онима који нису, додао је.

Озбиљна компликација којој се још не зна узрок

Ипак, један алармантан налаз нове студије био је повећање од 2,4 процента смртних случајева од самоубиства, првенствено међу људима који су имали баријатријску операцију и који су имали између 18 и 34 године.

„То је зато што им је речено да ће живот бити сјајан након операције или лекова. Речено им је вероватно и да све што треба да ураде је да смршају и да ће потом људи желети да се друже са њима, да ће желети да им буду пријатељи, а анксиозност и депресија ће нестати. Али то није реалност", објаснила је Џоан Хенделман, клиничка директорка Националне алијансе за поремећаје у исхрани.

Поред тога, постоје постоперативни ризици и нежељени ефекти повезани са баријатријском хирургијом, као што су мучнина, повраћање, алкохолизам, потенцијални неуспех у губитку тежине или чак добијање на тежини, рекла је Сузан Виберт, заговорница пројекта HEAL, који пружа помоћ људима који се боре са поремећајима у исхрани.

Прошла истраживања су такође показала повезаност између ризика од самоубиства и баријатријске хирургије, рекао је Грунвалд, али студије на ову тему нису увек у стању да утврде менталну историју сваког пацијента.

„Да ли се особа одлучила за операцију јер је имала нека нереална очекивања или основне психичке поремећаје који се нису решили након операције, или је у питању неки директан ефекат баријатријске хирургије – не можемо са сигурношћу да одговоримо на то", рекао је Грунвалд.

Интензивно саветовање пре операције је обично потребно за све који се подвргну процедури, али то можда неће бити довољно, рекла је Аповијанова која је изгубила једног пацијента после баријатријске операције. Реч је о жени средњих година која је патила од биполарног поремећаја и која је извршила самоубиство.

„Ми као друштво користимо много хране да надокнадимо трауму. Оно што нам је потребно – је више психолошког саветовања за све, а не само за људе који се подвргавају баријатријској хирургији.

Управљање тежином је јединствен процес за сваку особу, мешавина генетике, културе, животне средине, друштвене стигме и личног здравља, кажу стручњаци. Не постоји једно исто решење за све.

„Прво, ми као друштво морамо сматрати гојазност болешћу, биолошким проблемом, а не моралним недостатком. То је мој први савет", истакао је Грунвалд.