Јупитеров месец Ганимед погодио је астероид већи од оног који је уништио диносаурусе на Земљи

Највећи месец у Сунчевом систему ударио је древни астероид 20 пута већи од стене која је ударила у Земљу и окончала владавину диносауруса пре 66 милиона година, показују истраживања.

Разорни удар догодио се пре четири милијарде година и проузроковао је да се Ганимед, један од скоро 100 познатих Јупитерових сателита, окрене око своје осе тако да је ударни кратер окренут скоро директно од гасног гиганта.

Према компјутерским моделима, астероид је највероватније био широк око 300 километара и ударио је под углом од 60-90 степени. Удар је створио почетни кратер широк до 1.600 километара који су делимично попунили камење и прашина који су пали назад после удара.  

Др Наојуки Хирата, планетарни научник са Универзитета Кобе у Јапану, рекао је да су карактеристичне бразде које покривају површину Ганимеда дуго сматране остацима вишеструких концентричних прстенова створених ударом џиновског астероида. Али нејасно је колики и какав је утицај имао на Јупитеров месец, напомиње научник.

У чланку објављеном у Scientific Reports, Хирата описује како центар система бразди окренут директно од Јупитера. То је могло да се догоди ако је астероид који је ударио Ганимед додао додатну тежину зони удара, дестабилизујући месец и узрокујући да се окрене око своје осе.

Хиратине компјутерске симулације потврђују да је то можда био случај, са астероидом који је ударио у Ганимед, изазвао његово окретање тако да је место удара увек на супротној страни сателита. Као и Земљин пратилац, Ганимед је плимски везан за Јупитер, што значи да стално показује исто лице гасном диву.

Удар би имао драматичне последице за Ганимед, који је већи од Меркура. Удар би „потпуно уклонио првобитну површину", наводи др Хирата, што би утицало и на унутрашњост месеца, за који научници верују да испод површине скрива океан слане воде.

Хирата не може искључити алтернативна објашњења, али додатни докази за или против његове теорије могу доћи из сонде „Ђус“ (Juice) Европске свемирске агенције, која је прошле године поставила курс ка Јупитеру и његовим месецима. Као део своје мисије, летелица ће тражити џепове воде и изворе енергије неопходне за живот на месецима највеће планете Сунчевог система.

Професор Ли Флечер, планетарни научник са Универзитета у Лестеру, наводи да су Јупитерови месеци милијардама година били изложени сталним ударима астероида, који се и данас могу видети. „Разумевање свих ових појава забележених на сателитским снимцима је изазов“, напомиње професор. „Ово је згодан покушај да се сат премота уназад путем компјутерских симулација, у потрази за објашњењем ожиљака широм Ганимеда.“

Мисија „Ђус“ добро је опремљена за даље истраживање Ганимеда, додаје Флечер. „Не само да ће забележити најбоље слике површинских удара, већ и било какве остатке овог удара и промене у Ганимедовом облику или гравитационом пољу.“