Да би било здраво, дете не сме бити гојазно, упозорава професор Перишић

Гојазност излаже децу ризику од здравствених проблема који могу утицати на њихово здравље сада, али и у будућности. Ризици укључују озбиљна стања попут дијабетеса типа два, високог крвног притиска и високог холестерола који су се некада сматрали болестима одраслих.

„Ако посматрамо књишки, онда антропометријске мере, висина и тежина, не треба да прелазе преко деведесетог центила за животну доб. Значи, ако је БМИ – индекс телесне масе – већи од 90, дете је гојазно“, објашњава професор Перишић.

Проблем лежи у томе, једноставно речено, што савремене хране пуне скроба и масноће, која изазива брзи ефекат ситости и задовољства, има свуда и јефтина је, напомиње професор.

Гојазност се јавља још код одојчади јер родитељи често сматрају да дете није довољно појело. У ствари, препоручује се да послеподневни и вечерњи оброци буду само у оној количини колико дете жели.

„Друга капитална ствар је увођење немлечних додатака у исхрану беба. Немлечни додаци, што већина педијатара нажалост не зна, треба да садрже намирнице горког укуса – месо и поврће, а не слатке ствари. Увођење слатких кашица је један од фактора гојазности“, наглашава гастроентеролог.

Гојазност се најчешће јавља око пете-шесте године живота, или у време пубертета. Бројна истраживања су показала да дете које је гојазно у узрасту од 10 до 13 година има 80 одсто шансе да буде гојазно и касније, у одраслом добу.

„Ми се рађамо са фиксним бројем масних ћелија и онда их пунимо. Како? Угљени хидрати ако су унети превише, они се трансформишу у јетри у масти које пуне те театоците – масне ћелије – и увећавамо њихову масу. Око осме-девете године се стварају нове масне ћелије. Нова војска која ће да апсорбује трансформисане угљене хидрате“, додаје др Војислав Перишић.

Калоријска експандитура

Основно је да морамо „сагорети“ оно што смо унели, напомиње гост Јутарњег програма. Ми у просеку, од укупног калоријског уноса, уносимо неких 20 одсто масноће, а потебно је само 15 одсто. Зато је потребно да се физички више ангажујемо како бисмо сагорели вишкове.

„Код нас велики проблем представља све чешћа дијагноза масне јетре. Та маст из јетре у једном тренутку може да крене у стеатохепатитис и цирозу. Данас се сматра да је у западним земљама главни узрок цирозе јетре аклохол и масна јетра“, истиче др Перишић.

Кривац су лоше навике, а не генетика

Нажалост, наши педијатри немају довољно времена да се озбиљно баве и проблемом исхране деце и саветовањем родитеља.

Генетика јесте значајна, али не примарно, већ пре свега лоше навике, сматра професор.

Савет је да се на трпези три пута недељно нађе плава риба. Такође, три пута недељно зељасто поврће – храна са много целулозе и без масноће која даје осећај ситости.

„Није лоше за доручак унети масноће да бисмо били добро расположени, али не смемо претеривати“, напомиње професор др Војислав Перишић на крају гостовања у Јутарњем програму.