Мање шећера у првих 1.000 дана живота кључно у борби против хроничних болести касније у животу

Ново истраживање открива кључни период здраве исхране у првих 1.000 дана живота, односно од када почињу да апсорбују храњиве материје од мајке па све док не пређу на чврсту храну.

Ограничавање уноса шећера у раној животној доби на ниво који препоручују нутриционисти повезан је са 35 одсто мањим обољевањем од дијабетеса типа 2 и 20 одсто ређем обољевању од високог притиска.

Низак ниво шећера у исхрани чини се да одлаже развој хроничних обољења – дијабетес и висок крвни притисак јављају се просечно четири и две године касније код људи са нижим уносом шећера на почетку живота.

Тадеџа Грачнер са Универзитета Јужне Калифорније у Лос Анђелесу каже да изложеност средини ниског процента шећера у материци и раном развоју значајно смањује ризик од развоја дијабетеса и хипертензије деценијама касније, али и ако се развију – развијају се касније.

Истраживачи су искористили природан експеримент у Великој Британији после Другог светског рата када је скоро деценију после рата било ограничење на шећер и слаткише које је укинуто 1953. године.

Током тог периода, следовања шећера била су упоредива са нивоом који постављају модерни прехрамбени правилници, али се потрошња удвостручила чим су ограничења укинута, са 40 на 80 грама.

Користећи податке британске Биобанке, научници су упоредили здравствено стање 38.000 средовечних људи који су зачети или рођени док су на снази била ограничења и 22.000 људи зачетих одмах после.

Њихова анализа, објављена у часопису Сајенс, утврдила је да је стопа обољевања од дијабетеса и високог крвног притиска била значајно мања код оних који су зачети и достигли другу годину живота током периода ограничења.

Препоруке британске Националне здравствене службе гласе да слободни шећери – они који се додају храни и пићима или који се природно могу наћи у меду, сирупима и незаслађеним воћним соковима – не би требало да чине више од пет одсто дневног уноса калорија, што је једнако 30 грама или седам коцкица шећера. У просеку, Британци конзумирају два пута толико.

„Сви ми желимо да поправимо наше здравље и омогућимо својој деци најбољи почетак живота и смањивање уноса додатог шећера је заиста снажан корак у том правцу. То, међутим, није нимало лако. Додати шећер се налази свуда, чак и у храни за бебе и малу децу, а деца се свуда бомбардују рекламама слаткиша“, истиче Грачнер.

Један корак је повећавање свести и образовање родитеља о доброј и здравој исхрани. Други корак је много тежи.

„Прехрамбене компаније морају сносити одговорност и променити рецепте за храну за бебе тако да она садржи здравије састојке. Мора се регулисати и маркетинг као и цене хране са додатим шећером. Уз боље образовање, информације и праве подстицаје, родитељи би могли много лакше да смање унос шећера за своју децу и себе“, наводи Грачнер.