Како да смањимо ефекат стаклене баште и заштитимо регион од повећања температуре

Наш регион загрева се више и брже од глобалног просека и све су чешћи топлотни таласи, суше и екстремне падавине. Како да се смањи емисија гасова и ефекат стаклене баште, била је тема скупа организованог уочи Конференције УН о промени климе (КОП 29) у Азербејџану.

Уколико се не смањи емисија штетних гасова на глобалном нивоу, до краја века се може очекивати повећање температуре од чак 5,8 степени Целзијуса у нашој земљи, прогнозирају стручњаци.

„Да ли то значи да ће снег постати само део легенди које ћемо ми препричавати нашим унуцима?“, упитала је Кристина Милорадовић, чланица Омладинског одбора УНИЦЕФ-а у Србији.

У последње две деценије штете од суша и поплава у Србији су око седам милијарди евра. Програм прилагођавања на измењене климатске услове дефинише 25 приоритетних мера.

Државна секретарка у Министарству заштите животне средине Сандра Докић истиче да постоји свест о томе да су неопходне промене и адаптације, како у енергетском сектору, у сектору пољопривреде који изузетно много трпи, али исто тако и у сектору грађевинарства.

„Ми другачије морамо да планирамо и радимо пројекте, морамо да узмемо у обзир сва та дешавања, промене у температури и у падавинама и у свему, што заправо мора сада да буде имплементирано“, нагласила је Докићева.

„Поставили смо као циљ да до 2030. године скоро сваки други мегават сат буде произведен из обновљивих извора енергије. До краја деценије, емисије штетних гасова треба да буду 40,3 одсто мање него 1990. године, у складу и са одлукама Министарског савета енергетске заједнице“, истакла је Јована Јоксимовић, помоћница министарке за међународну сарадњу и ЕУ интеграције, Министарство рударства и енергетике.

У складу са Зеленим договором, циљ ЕУ је да до 2030. године смањи емисије штетних гасова 55 одсто у односу на 1990. годину. Пошле године смањене су за осам одсто.

„У Србији се посвећеност Уније зеленој агенди види и у инвестицијама вредним више од 600 милиона евра од 2001. године. У соларна решења, енергетску ефикасност, инфраструктуру, пречишћавање отпадних вода“, истакла је Пламена Халачева, заменица шефа Делегације Европске уније у Србији.

„Србија је на прекретници и треба да убрза активности у свим секторима, да смањи потрошњу енергије и емисије угљен-диоксида и да ради на едукацији грађана“, сматра Матилде Морт, стална координаторка УН-а у Србији.

Иза нас су најтоплија деценија и најтоплија година у историји мерења, а и ова година оборила је већ све температурне рекорде.