Не само естетски, већ озбиљан здравствени проблем – гојазност у вези са око 200 болести

У свету је више од 650 милиона гојазних. У Србији свака друга особа има прекомерну телесну тежину, а свака пета је гојазна. Процене су да ће их бити све више.

Гојазност није само естетски проблем, више од 200 болести се доводи у везу с њом. Утиче на квалитет, али и на дужину живота.

„Најчешће су метаболичке болести типа преддијабетеса или дијабетеса типа 2, кардиоваскуларне болести, мождани удари и велики проценат различитих карцинома“, рекла је проф. др Снежана Половина са УКЦС.

„Када неко има индекс телесне масе преко 40, када је гојазан неког другог-трећег степена, он има јако малу вероватноћу, мање од 50 посто, да доживи 70 година. Зашто? Зато што у гојазности наше ћелије пропадају на исти начин, скраћују се такозване теломере, које су мера неке хронолошке наше старости“, објашњава проф. др Мирјана Шумарац, ендокринолог са УКЦС.

Брине што је гојазних све више, а посебно што је међу њима све више деце и младих.

„Пројекција је да ће до 2035. године, годишње да се повећава број младих са гојазношћу између пет и девет одсто. То је страшно велики број, велики проценат и то младих између пет и 19 година. Тако да је заиста пред нашим друштвом један озбиљан задатак да утичемо на време, на ту младу популацију, да не бисмо имали касније популацију гојазних особа“, каже др Половина.

„Да урадимо две ствари: едукацију те деце и да им омогућимо, ако их већ едукујемо, када имају одмор у школи, пре школе, после школе, да могу да купе нешто од здраве хране. Јер неће бити довољно ако их едукујемо, а они изађу а не могу да купе ништа друго сем теста и разноразних слаткиша“, изјавио је министар здравља Златибор Лончар.

Гојазност је болест, и они који не могу сами да се изборе са вишком килограма, треба да потраже помоћ лекара.

„Основа лечења је свакако та дијета, односно ми кажемо медицинска нутративна терапија и нека регуларна физичка активност. Али без психолошке подршке у неких болесника и фармакотерапије, а код неких баријатријске хирургије тешко да можемо са једне стране да постигнемо редукцију, али што је још теже да одржимо ту редуковану телесну масу“, каже проф. др Шумарац.

Пре 13 година у Универзитетском Клиничком центру Србије основан је Центар за лечење гојазности. Њихову помоћ до сада је потражило више од 10.000 пацијената.