Планови КЦС - улагање у кардиохирургију и више интервенција на срцу без отварања грудног коша

Заједно у сали, наши и један од најбољих европских и светских кардиохирурга. На програму за интервенцију жена од 50 и мушкарац од 39 година.

Здравствени проблем велики - процедура минимално инвазивна, ендоскопска. Без отварања грудног коша, кроз мали рез, урађене су операције на митралном и аортном залиску.

„Смањују боравак у болници, мање их боли рана, мање је инвазивна процедура, тако да су то кључне ствари, а свакако траје и краће", каже др Милош Маткоивћ, кардиохирург из УКЦ Србије.

„Први пут сам у Србији. Имате веома таленетоване хирурге. Овом сарадњом правимо трансфер науке и медицине, из моје, на клинику у Србији. Ту смо да помогнемо да програм минимално инвазивних процедура заживи. Ендоскопом улазимо у срце и решавамо проблем. То радим дуже од 12 година и иза себе имам на хиљаде оваквих интервенција", изјавио је проф. др Фахрад Бакхтиари, шеф Кардиохирургијске клинике у Бону.

Ипак, да би ендоскопских процедура било више, неопходно је додатно улагање и у опрему и у људе.

„То је ствар коју ћемо покушати у сарадњи са Министарством здравља и Управом Клиничког центра и убудуће да набављамо... Најважнији су људи, најважнија је едукација људи, ми стално морамо да учимо једни од других, ми стално морамо да покушавамо да радимо нове процедуре, то је оно што нама доносе овакви односи са најугледнијим центрима у Европи. Ви увек можете послати неког од младих хирурга, колега Матковић је био у Бону, и радио са професором Бахтијаријем, тако да је то оно што је некакав залог за будућност", истиче проф. др Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију у УКЦС.

„То је заиста велика подршка, тада је наравно нама лакше, услови су нам добри, још мало едукације, још мало праксе, и наши болесници ће имати негу, као што имају остали пацијенти у европским великим центрима", сматра др Матковић.

Улагање у кардиохирургију од немерљивог је значаја ако знамо да најчешће оболевамо и умиремо од болести срца и крвних судова.

„Имамо епидемију кардиоваскуларних болести, сви заједно смо сведоци тога, нарочито у овом постковид времену, где су нам се и те листе чекања на неки начин пореметиле или повећале, дакле листе чекања на коронарним артеријама, срчаним залисцима и срчаној аорти, и када све то заједно саберете, онда је наравно немерљив значај да покушавате да радите операције које ће довести до бржег опоравка болесника", додаје професор Путник.

У Клиници за кардиохирургију Клиничког центра Србије прошле године обавили су 1.300 операција. План за ову је двеста операција више.