Како исхраном постићи базност организма и да ли улогу у томе има пост

Познато је да су рафинисане намирнице главни узрок повећања киселости организма, а претеран унос оваквих намирница са собом доноси одређене здравствене ризике, истакао је гостујући у РТС Ординацији, специјалиста интерне медицине, др Драган Иванов.

Чоколада није здрава, а који је трик за њено конзумирање?

„Када кажем чоколаде нису здраве, то сви причају, а људи опет једу чоколаде. Хајде да вас научим како се једе чоколада. Узме се чоколада за кување, црна чоколада, узме се једна коцкица и једно три минута се та коцкица, као бомбона, растапа у устима. Онда узмемо другу половину коцкице и опет тако сисамо. Осећај за слатко налази се у устима, не у желуцу. И што се дуже те мале количине задржавају у устима, осећај сласти ће бити присутан као да смо појели две, три табле чоколаде", навео је доктор Иванов.  

Колико је пута недељно прихватљиво јести месо како се желудац не би оптеретио?

„Најидеалнији протеини су протеини биљног порекла. Ја знам да је реалност таква да људи хоће да једу месо и воле да једу месо, али, у том случају, та количина меса треба да буде много мања“, рекао је др Иванов и додао да уз месо треба обавезно конзумирати зелено лиснато поврће које је изузетно алкално и које има базни ефекат на наш организам.

Доктор Драган Иванов: „Све је лек и све је отров, разлику чини доза“.

Доктор напомиње да су животињски нутријенти највећи нутритиенти који закишељавају крв и да када животињски протеини уђу у организам добије се "метаболичко смеће" које је изузетно кисело и које закишељава организам. 

Колико воде је неопходно попити током дана?

„У регулацији кисело-базне крви и целокупног организма, кључно место имају бубрези. Да би бубрези могли да извуку те киселине треба им вода и зато ми сваког дана треба да попијемо око две литре течности“, рекао је доктор Иванов и осврнуо се на утицај аутофагије и њеног моћног дества.

„Аутофагија има моћно дејство у превенцији гојазности, инсулинске резистенције, шећерне болести, инфективних болести, кардиоваскуларних болести, регулације липида, освежавању и детоксикацији организма и томе слично“, рекао је доктор Иванов и додао да иако аутофагија представља „моћни механизам кога треба користити“, она није намењена свима. Тако особе које су потхрањене, особе које су на хемиотерапији, деца у пубертету и труднице, треба да избегавају аутофагију.

Да ли је сода бикарбона чудесни напитак који организму може врати базност?

„Моје мишљење је да сода бикарбона није прави избор за алкализацију, односно за постизање базног ефекта и довођење нашег организма у базно стање. Када попијемо соду бикарбону она ће се у желуцу састати са хлороводоничном киселином и аутоматски ће се ту истрошити. Да би се храна сварила садржај у желуцу треба да буде одређене киселости, ако ставимо соду бикарбону ми ћемо неутралисати киселину, посебно беланчевине неће моћи да се сваре. Микроорганизми који улазе са храном неће бити убијени од стране хлороводоничне киселине, тако да сода бикарбона за мене није право решење. Ако хоћемо неким напитком да алкализујемо наш организам онда треба да пијемо сок од лимуна и да га засладимо медом. И лимун и мед имају позитиван базан ефекат на наш организам“, истакао је интерниста. 

Шта је кисела, а шта базна храна?

„Није кисела храна она која је кисела у устима, нема она кисели ефекат на наше тело. Или храна која је кисела у тањиру пре него што је ми једемо. Базна храна је кисели лимун, скоро све воће, пре свега грожђе, лубенице, кајсије, боровница, бресква, малина и друго воће“, рекао је доктор Иванов. 

Др Драган Иванов: „Алкална дијета је дијета која је утемељена на свежем воћу и свежем поврћу.“

Др Иванов је истакао да исхрана не треба да буде базирана искључиво на конзумирању алкалне хране, већ да око 75 одсто треба да буде алкално, а око 25 одсто треба да буде храна која има киселе метаболичке продукте. Као и да је циљ овакве исхране постизање баланса између база и киселина у нашем организму.

„Бадем је мој фаворит. Он је најалкалније орашасто воће, односно коштуњави плод. Ако неко има повећану киселину у желуцу и дође до четвртог бадема, киселина ће бити неутралисана“, каже специјалиста интерне медицине.

Свежа шаргарепа и бадеми неутралишу желудачну киселину

„Пацијентима који имају гастритис, њима кажем да сваког дана, односно за доручак поједу од петнаест до тридесет сирових бадема, ваша киселина ће бити под контролом, нећете имати појачану киселину и створиће се услови за зацељење гастритиса, ерозије на слузокожи желуца и чира. Могу да једу бадеме и пресну шаргарепу која има исти ефекат“, додао је доктор Иванов. 

Да ли је одраслом човеку потребно млеко и како оно утиче на стање киселости у организму?

„Моје мишљење је да млеко и млечни производи нису потребни одраслом човеку. Главни извори калцијума су биљне намирнице, зелениш, коштуњаво воће, цело зрно житарица и
махунарке, бундевине сменке, лан, то су све богати извори калцијума“, каже др Иванов. 

ЧЕСТЕ ЗАБЛУДЕ У ВЕЗИ СА ПОСТОМ

- ПОСНА ХРАНА НЕ ГОЈИ
- ОНАЈ КО ПОСТИ УВЕК ЈЕ ГЛАДАН
- КО ПОСТИ СИГУРНО ЋЕ СМРШАТИ 
- ОНИ КОЈИ ПОСТЕ УВЕК СУ УМОРНИ И НЕМАЈУ ЕНЕРГИЈЕ 
- ИМУНИТЕТ СЛАБИ ТОКОМ ПОСТА

Како изгледа правилан пост који доноси добробит организму?

„Пост је нешто што је изузетно значајно за наше здравље. Особа која пости треба за доручак да уноси: воће, интегралне житарице и орашасте плодове. За ручак је обавезно да узима салату, обавезно салату на почетку ручка како би стимулисала лучење ензима и олакшала варење. После салате долазе махунарке, кромпир, печурке, купус, кељ и од тог треба направити ручак. Вечера – најбоље ништа, а ако неко хоће да вечера, та вечера треба да буде што ранија и што лакша“, препоручио је доктор Иванов. 

ДОБРОБИТИ РЕДОВНОГ ПОСТА:

- ЧИШЋЕЊЕ ОРГАНИЗМА
- ПРОДУЖЕЊЕ ЖИВОТНОГ ВЕКА
- ПРЕВЕНЦИЈА И ТЕРАПИЈА САВРЕМЕНИХ БОЛЕСТИ
- ПОБОЉШАЊЕ СТАЊА ИМУНИТЕТА 
- ПОЗИТИВАН УТИЦАЈ НА ЕМОЦИЈЕ И МЕНТАЛНЕ ПРОЦЕСЕ
- УТИЦАЈ НА ДУХОВНОСТ ЧОВЕКА

„На све савремене болести превентивно делује пост. Особа која пости осећаће се срећније, чистије и створиће се повољни услови за оно што је најузвишеније код човека, а то је његова
духовна сфера“, закључио је, за РТС Ординацију, доктор Драган Иванов, специјалиста интерне медицине.