Лавља грива – укусна гљива са укусом шкољки

Лавља грива, јако популарна у источњачкој традиционалној кухињи, тек од последње деценије прошлог века убраја се у лековите и у научним круговима, јер су тад спроведена озбиљна научна истраживања.

„У Србији је лавља грива строго заштићена врста, не би смела да се бере, али се неколико газдинстава бави њеним узгојем и може да се купи. Корисна је и укусна, у источњачкој медицини користи се за добро памћење, против деменције, Алцхајмерове болести. Узима се свакодневно, као и њени препарати", рекао је Момчило Антонијевић, народни травар и новинар.

Истиче да су студије показале да је лавља грива корисна и за жене у менопаузи. Препоручљиво је узимати тинктуру.

„Биљка гинко билоба је биљка фосил, старија је од диносауруса и од ње су настали четинари. Долази са далеког истока, али расте и у Београду. Она подстиче циркулацију у крвним судовима", рекао је Антонијевић.

Истиче да је рузмарин биљка која може да нам помогне да освежимо памћење.

„Зоб или овас је изузетно корисна биљка коју првенствено познајемо као сточну храну. Користи се овсена слама и неољуштена биљка за чај. Важно је да биљка буде органског порекла. Повољно делује на здравље људи који имају повишен ниво холестерола и триглицерида, висок крвни притисак. Прави је рудник микроелемената", рекао је Момчило Антонијевић.

Додаје да се маслачак препоручује људима који су приметили да слабије памте после можданог удара. Користи се лист који је богат манитолом. Чај се прави од сувог корена, а додају се и листови. Чај је горак, пије се незаслађен пре јела. Не треба да га пију људи који имају проблема са жучном кесом.