Дете у болници, како ублажити страхове и непријатне процедуре

Ирена Корићанац, гостујућу у Јутaрњем програму РТС-а, рекла је да је деци, која данас не могу да се врате у клупе, много теже, посебно јер је свим малишанима школа недостајала.

"То је јак сигнал да живот за њих није у нормалном стању и да пате у односу на своје другаре. На друштвеним мрежама виде да се деца враћају у школе. Деца су у Тиршовој тужнија, него претходних дана", објашњава психолошкиња Дечје клинике у Тиршовој.

Додаје да су за ту децу највећи страх, у зависности од чега болују, болне и непријатне процедуре, као и зато што деле живот и интиму са неком групом људи која им је непозната.

"Ово је појачало бриге. Оно што је у августу изгледало као прихватљиво, сада делује још теже. Потребна им је додатна подршка", сматра Корићанац.

Психолошкиња објашњава да је принцип да деца не остају у болници уколико не морају, после појединих интервенција, али да су она која, нажалост, болују од малигних болести, због очувања њиховог имунитета дуже у болници.

Како се деца прилагођавају болници

Према њеним речима од узраста, породичног искуства и како је дете припремљено зависи и како ће се прилагодити болници, а да се девојчице лакше навикавају на тај процес од дечака.

"Млађем узрасту је теже објаснити да се нешто мора, теже им је да прихвате процедуре, док старијем недостају вршњаци, али им је лакше да прихвате процедуре, а као медицински тим боље сарађујемо. Са друге стране, више реагују емотивно – осећање анксиозности, депресивности су ту зато што могу да се пореде са вршњацима и знају да није фер што су ту", указује гошћа Јутарњег програма.

Додаје да је олакшавајућа околност што деца могу да погађају наставу и ван школа.

"Имамо организовану наставу, а градиво деца надокнаде. Болничка школа је у контакту са њиховим матичним школама. Деца се боље осећају кад хватају ритам и када могу, ако су у стању, добро да прате наставу. Њима је то олакшање", појашњава Корићанац.

"Родитељи да не лажу децу"

Подвлачи да се родитељи суочавају у тој ситуацији са осећајем беспомоћности.

"Детету сте до тада могли да обезбедите све оно што је неопходно и да водите рачуна о њему, а сада одједном живот и здравље вашег детета не зависи од вас. Родитељи се суочавају са беспомоћношћу и не знају на који начин да деле емоције са децом, па често греше и скривају тугу и страх. Подржавамо их да разговарају са децом шта осећају", каже психолошкиња.

Савет родитељима је да уваже емоције. "Кад нас је уврежено – немој да се плашиш, ништа није страшно. Немојте да лажете децу. Сваки одлазак у болницу је страшан сам по себи, чак иако је рутински, то је непријатно искуство", додаје Корићанац, која каже да је искреност кључна, али и прихватање емоција.

На ментално здравље тинејџера највише утицаја епидемија

Говорећи о томе како је епидемија утицала на ментално здравље малишана, гошћа Јутарњег програма каже да су адолесценти највише погођени ситуацијом јер им недостаје дружење и школа, а сматра и да ће повратак у школе на њих утицати позитивно.

Психолошкиња Ирен Корићанац поручује да наставници, са почетаком нове школске године, треба да буду стрпљиви са децом, да имају разумевања, да разговарају, како би се вратила на уобичајан ток наставе.