Председник Удружења за борбу против гојазности је успео да ослаби 100 килограма
Пандемија је открила нове слабости гојазних. Многе земље су и пре тога објавиле рат гојазности која све више узима маха. Није лако смањити тежину, али није немогуће.
Миле Грозданић, председник Удружења за борбу против гојазности до пре три године имао је 206 килограма. Сада са 100 килограма мање, многима може да буде пример, али пут којим је ишао није био лак.
„Не постоји чаробна пилула на овом свету да би решили гојазност, за то треба одлука, челична воља и много напора да би се то остварило“, наглашава Грозданић.
Проблеми са здрављем били су прекретница.
„Просто сам решио да спасем свој живот и своје здравље. Са 206 килограма не бих имао живота. Поготово у време пандемије, већа је смртност особа које имају проблем са килажом. Ја сам пио шаку лекова, против притиска, проблеми са срцем, проблеми са кретањем“, додаје.
У удружењу има око 6.500 чланова, а у последње време је све више младих, често и малолетних. Кажу да је потребно да човек сам одлучи да промени лоше навике, јер му, у супротном, неће помоћи ни психолози ни нутриционисти.
„Мислим да људи не воде рачуна о томе, све је лепо све је укусно, и ми то све кроз брзину живота, дај мало овог, дај мало онога. Немам времена да ручам, дај нешто на брзину, дај кока-колу, дај чоколадицу. И то тако иде, 100 грама данас, 100 грама сутра и то не приметимо док једног момента не дођемо у фазу да не можемо више да се крећемо, све нам је тешко, али нас не мрзи да једемо“, наглашава Слободан Ејуповић, члан Удружења за борбу против гојазности.
Гојазни су у најризичнијој групи и кад је реч о ковиду.
„Управо код гојазних особа у тим масним ћелијама постоји велика количина једног ензима који се назива А-Це-Е који служи за регулисање крвног притиска. Међутим, када имамо прекомерну количину масноће те ћелије су растегнуте и имају већу количину тих рецептора, а управо су та места где се налазе рецептори за тај ензим и места за која се везује онај протеин, спајк протеин вируса да би могао да уђе у ћелију. Што имамо више тих рецептора већа количина вируса уђе у ћелије и зато гојазне особе чешће оболе од ковида“, објашњава др Снежана Половина, директорка Поликлинике за гојазност, УКЦС.
Када до обољења дође, мање су шансе за опоравак, јер се организам бори са већом количином вируса.
Коментари