Ако сте током пандемије набацили који килограм вишка, не покушавајте нагло да ослабите

Да ли смо се и колико угојили током пандемије, још нема званичних и прецизних података за целу популацију, али оно што су приметили стручњаци који се баве гојазношћу, како наводи др Снежана Половина, директорка Поликлинике Клиничког центра Србије, јесте да су се пацијенти који се редовно јављају у Центар за гојазност углавном угојили током пандемије.

„Дакле, све научене моделе понашања које смо им ми објашњавали током лечења, они су прекршили током пандемије. Угојили су се негде за 10 до 15 одсто, што је много. Када саветујемо некога ко жели да смањи своју телесну масу, ми кажемо да треба да изгуби 10 одсто за шест месеци, а неки су се за три-четири месеца угојили за 10 одсто. Дакле, то је велико, нагло нагомилавање масног ткива“, наглашава др Половина.

Како се сада ослободити вишка килограма

За смањење телесне масе пред одлазак на одмор је касно јер је наш организам јако добро избалансиран, и чим се наруши баланс, долази или до функционалног поремећаја или болести, па тако и у случају гојазности, напомиње докторка.

„Када нарушимо нашу енергетску равнотежу и угојимо се, огранизам се негде подеси и устали на тој већој телесној маси. Ако за кратко време смањимо тај резервоар масног ткива, организам ће се побунити и натераће нас да једемо опет да бисмо направили енергетску залиху. Зато то не треба да радимо нагло“, опомиње др Половина.

Оно што наш међумозак где се налази центар за енергетску регулацију не препознаје, то су осцилације у телесној маси од око два килограма. Толико можемо да изгубимо за кратко време, а да организам то не региструје као дефицит. Значи, инсистира се на постепености.

Пре свега, прво треба да смањимо енергетски унос и да се одрекнемо висококалоријских намирница – намирница са великом количином концентрованих шећера и намирница које су масне и носе велики енергетски потенцијал.

Уместо тога, користити намирнице које садрже више влакана и више воде, а то је, у ствари, поврће које нам се сада нуди у изобиљу. То је и воће које ипак мора да се једе у неким ограниченим количинама с обзиром на то да садржи шећер.

Коју храну не бисмо смели да комбинујемо

Докторка Половина напомиње да правог научног доказа о немогућности комбиновања намирница нема, али да свако од нас може сам да осети која комбинација намирница му ствара отежано варење, надимање и гасове у цревима.

„Никако не би требало пити алкохол одмах после јела јер он ће успорити варење, али и метаболизам. Такође, и комбинација угљених хидрата и протеина, у ствари меса и хлеба, ствара осећај ситости, али се много теже вари. Зато увек комбиновати протеине са влакнастим поврћем или евентуално са неким житарицама које су лако сварљиве“, додаје саговорница Иване Божовић.

Постоји ли начин да убрзамо метаболизам

Не постоји храна која убрзава наш метаболизам, али оно што се зна је да поједини зачини, пре свега љути и пикантни, убрзавају варење, али не и метаболизам. То су на пример, бибер и куркума.

„То су зачини који ће да олакшају варење и та сварена храна ће за краће време да дође до ћелија и ћелије ће то брже да метаболишу“, објашњава др Половина.

Највећи проблем је управо то када се храна дуго задржава у желуцу, када се споро вари и када оно што доспе у црева више није хранљиво, већ је више енегетски богато.

Како да заварамо глад

Врло је важно да умемо тачно да препознамо осећај глади и осећај жеђи, јер се врло често сигнал за жеђ препознаје као сигнал глади.

Зато је унос воде један од кључних момената како можемо да смањимо и разблажимо желудачну киселину која се скупила између два оброка и која нам изазива осећај глади, а с друге стране, контакт воде са зидовима желуца доводи до растезања и ствара осећај ситости.

„Многи ће се изненадити колико воде би требало да попију у току дана, а колико они пију. Наравно, могу да се пију чајеви, може да се попије лимунада, али никако слатки газирани напици, јер то је огроман енергетски унос који ствара осећај ситости, али то су, оно што ми зовемо, празне калорије. Калорије које ако не потрошимо кроз физичку активност, чему као нација нисмо нарочито склони, то се све депонује у масти“, напомиње гошћа Наздравља.

Тако наши мишићи с временом буду попуњени масним ткивом и замењени масним ткивом, а највећи потрошачи наше енергије су попречно-пругасти, односно скелетни мишићи и ако њих нема довољно, ми немамо довољан енергетски расход и тако настављамо да гомиламо маст.

Веза између ковида 19 и гојазности

Оно што су показале опсежне студије које су рађене у свету је да постоји тесна веза између гојазности и ковид инфекције, као и између гојазности и свих других вирусних инфекција.

Наиме, гојазност ствара основу за улазак веће количине коронавируса у организам зато што масне ћелије имају већи број А-Це-2 рецептора за које се вирус везује. Што је више тих ћелија, што су оне веће, на њима има више рецептора и већа количина вируса ће ући.

„Студије су показале да управо због тога већи проценат особа које су гојазне оболи од ковида и има већу опасност да се развије тежа клиничка слика болести. Већи број њих доспева у болницу и захтева респираторну потпору и већи је морталитет“, наглашава др Снежана Половина.

Поред тога, многи од гојазних пацијената који су прележали ковид инфекцију касније имају различите тромбоемболијске компликације и уопште су гојазне особе биле склоније продуженом ковиду у односу на нормално ухрањене.

Вакцинација, као једини начин да се заштитимо од коронавируса, баш зато се нарочито препоручује гојазним особама, које често имају и друге пратеће, придружене болести.

„Морам да нагласим и да гојазне особе имају нешто слабији имунолошки одговор на вакцинацију и дешава се да и као вакцинисани оболе од ковида, али макар неће имати страшан ток болести или смртни исход“, наглашава на крају гостовања др Снежана Половина, директорка Поликлинике Клиничког центра Србије.