Улични уметници и како до најбољег места

Скоро сви волимо да чујемо музику док шетамо Кнез Михаиловом, нарочито у време празника. Неки нас одушеве својим талентом, оригиналним наступом и акробацијама.

„Пре доста година у Немачкој сам видео неку екипу која се бави овим и онда ми је пало на памет. Иначе се бавим музиком, цео живот сам у неком арт фазону. Бавим се и карикатуром“, каже уметник Синиша Шкундрић.

Већина њих су образовани уметници, али рад на улици је, истичу, нешто сасвим другачије.

„У галерији увек постоји тај посредник, који је галериста и он је заправо ординарни трговац. Он мени никада не дâ повратну информацију о томе како неко реагује на моје слике, него је то тај неки пословни однос. А овде сам у директном контакту и то је неупоредиво боље“, истиче академски сликар и графичар Богољуб Ђокић.

„Најчешће сликам мотиве Београда, у питању је монохром, Београд са воде, панорама Београда, зграде око Храма и сам Храм“, наводи академски сликар Филип Јовановић.

И пролазници уживају у уличној сцени Београда, коју чини око 200 уметника.

Сваке године расписује се јавни конкурс где њихове наступе, цртеже и радове оцењује стручни жири. Због епидемије, прошле године није било конкурса, па су постојеће дозволе уличним забављачима само продужене.

„Оцена коју уметник добије на јавном конкурсу зависи искључиво од квалитета програма који је приказао, и у складу са том оценом уметник добија и локацију. Што је виша оцена, то је и лепша локација. Локације су потпуно бесплатне“, објашњава Дарко Главаш из Беокома.

Највеће интересовање влада за Кнез Михаилову улицу, где се на једној позицији дневно промени и до седам извођача. Они који не добију место у овој улици наступају на Калемегдану, у Студентском парку, Земуну или подземним пролазима.

Највише воле новогодишње празнике – тада је, кажу, најлепше, а и зарада је боља. Ипак, најважније од свега је, додају, бити аутентичан и допасти се публици.