Капуера - борилачка вештина са елементима плеса, акробатике и ритуала

Која су правила ове борилачке вештине, по чему је другачија и како је савладати, испричао је Марсело Сантос, Бразилац који годинама живи у Србији.

"Изгледа као необична игра или плес, праћена музиком и ритуалима. Оно што је издваја од осталих борилачких вештина је што не постоји коначан број покрета, већ се читава игра заснива на импровизацији и вештини играча", рекао је Марсело Сантос, мајстор капуере.

Брзина покрета зависи од ритма мелодије, па многи сматрају да је управо музика срце капуере.

"Ако биримбао свира полако онда тако иде и наша игра. Ако иде брзо онда идемо и ми играмо тако", истакао је Марсело Сантос.

"Капуера нема пуно правила. Више осетис енергију игре. Има момената када је агресивније, има момената када је спорије. Каква је енергија, како тај који свира одређује", рекао је Симон Карић.

Она вас привуше, или не, једноставно је, кажу они који тренирају.

"Био сам на једном кампу у Венецуели, чуо сам звуке неке необичне музике. Помислио сам шта је то. Пратио сам ритам и видео како људи тренирају капуеру. Била је то магија. Рекао сам то је то", истакао је Димас Алваренга, амбасадор Венецуеле у Србији.

Једном годишње одржава се свечана церомонија на којој се додељују појасеви, а најуспеснији добијају звање мајстора. Подједнако је привлачна и девојкама.

Робовима у Бразилу било је забрањено да се баве борилачким вештинама, па су прикривено, уз елементе плеса, вежбали да се боре. Чак и након укидања робовласништва, капуера је била забрањена. Тек 1932. године, основана је прва академија.