Упознајте најуспешнијег јутјубера гејмера на српском језику

Интернет поздрав 19-годишњег Стефана Вуксановића из села Дрмно код Костолца, одавно је познат целом Балкану. За овог јутјубера гејмера зна свако ко бар мало разуме српски и користи интернет, без обзира на то колико година има и колико често посећује Јутјуб. Он је једина особа из нашег региона чији рад свакога дана прати више од милион људи.

„Добра страна овог посла је што можете људе да насмејете, а немате никакав контакт физички са њима. Упалите камеру, у својој соби сте, зезате се, играте игрице. А ја од треће године играм игрице нон-стоп“, објашњава Вуксановић.

Они који своје радове објављују на интернету данас су велике звезде, посебно за своју циљну групу. Немају просторна ограничења, највећи број сарадњи су међународне. Нема улепшавања. А да би придобио и задржао публику, увек мораш да будеш искрен. Стефан ужива у томе, али се још увек осећа као обичан момак.

„Девојчице буквално крену да плачу када ме виде и уопште не могу да верују да сам то ја, као да сам Сунђер Боб или тако нешто, као да сам Кристијано Роналдо“, каже Стефан звани Муђа и додаје да му није јасно шта се променило јер је био сасвим обичан лик.

„Пошто је преко пута моје средње школе основна школа, тамо иду од петог до осмог разреда. Почетком године, нико није знао ко сам, пролазим нормално. Након Јутјуба пролазим и сви полуде из основне школе. Сви стану, скачу и луде...“

Када је 2013. године снимио свој први видео-снимак у којем игра игрице и објавио га на Јутјубу, имао је само 15 година. Тек је кренуо у средњу техничку школу. После годину дана и триста шаљивих снимака игрица и скечева, ова друштвена мрежа почела је да га плаћа. Сада води једну врсту фирме, а упослио је и оца.

„Нисам ни подржао, али претежно сам био за то да школа буде на првом месту, ако школа случајно страда, онда ћемо то да гасимо“, прича о првим утисцима Саша Вуксановић, отац дечака и додаје да је тек након две године схватио колико снимање видео-снимака може да буде озбиљно и колики утицај имају на децу.

Предности и мане овог „посла“

Да од овог посла, шта год о њему мислили, може лепо да се живи говори и то да је Муђа из поцепаних патика и бриге да ли ће сутра имати за ужину, данас у могућности да купи најскупљу компјутерску и видео-опрему.

„Живи се одлично. Моји су незапослени и како се живело пре, сада се живи одлично. Не могу да кажем да је све до Јутјуба, то смо доста и ми, али за доста велики џепарац може да помогне Јутјуб“, сматра Муђа.

Муђи и Ћалету, многи замерају не баш пристојан речник у видео-клиповима, али они су свесни, да је афективни говор имао велики утицај на њихову популарност.

„Деца не треба од нас да покупе то што ми псујемо, нити да почну да псују код куће. Ми то користимо исто као у филмовима када видите да неко пуца. Зар треба сваки клинац да иде с пиштољем и да пуца? То је једноставно део клипа који је ту да насмеје. Неко дете дође из школе, добило један, погледа наш клип и насмејано је.“

Без обзира на бљештавило светла, сјај и обожавање, и овај посао има својих негативних страна. Због великог броја обавеза Стефан ће средњу школу завршити ванредно. Недељно објављују по 14 клипова, због чега често раде ноћу.

„Посао је велика негативна страна. Мени је све то почело као хоби, а сада је то посао. Претвори се све у бројке. Прегледи: није више прегледало 100.000 људи, него је то 100.000 прегледа. Милион 'сабскрајбера', то није милион људи, већ милион 'суба' (од енглеске речи "subscriber", што значи претплатник).“

Све то се на друштвеним мрежама не види, па хорда деце и даље жели да буде као Муђа. Велики број њих већ је покренуо сопствене канале.