Србија 65. од 188 земаља по здрављу становништва

Од земаља у окружењу најбоља је Хрватска, на 42. месту, следи Црна Гора на 51, Албанија на 53. и Македонија на 61, док су иза Србије Бугарска (67), Босна и Херцеговина (73) и Румунија (74).

У студији објављеној у британском медицинском журналу Лансет прати се напредак здравствених показатеља повезаних са Циљевима одрживог развоја Уједињених нација.

Студију је спровео амерички Институт за мерење и процену здравља из Сијетла, а финансирала ју је фондација „Бил и Мелинда Гејтс“. Конкретно, Србија је најниже оцењена за испуњене потребе жена за модерним начинима контрацепције, где је добила оцену 37 од 100. То је проблем целог региона, па је Македонија добила 17 поена, Албанија 10, Хрватска 34, а Црна Гора 31.

Проблеми су и стопа смртности као последица природних сила, где је добила оцену 40. Тај показатељ се мери у контексту циља Уједињених нација да се побољша положај најсиромашнијих слојева становништва, а тиме и њихова изложеност несрећама.

Из извештаја проистиче да би Србија требало да унапреди и ситуацију са загађеношћу ваздуха ситним честицама до 2,5 микрона, где је добила оцену 51, ризик од насиља (55 од 100), и ризик повреда и болести на послу (60). Немачка је на 15. месту, Италија на 20, Аустрија на 31, Хрватска на 42. а Црна Гора на 51. месту.

Како је пренео АФП, показало се да је у свету остварен напредак у погледу смањења смртности мајки и беба и приступу контрацепцији, па је више од 60 одсто земаља достигло планирани циљ смањења смртности мајки (мање од 70 преминулих на 100.000 живорођене деце) и деце (25 смрти на 1.000 живорођених).

Циљеви у домену борбе против гојазности деце, брачног насиља и злоупотребе алкохола су још далеко, а ниједна земља није успела да у потпуности елиминише болести попут туберкулозе. На зачељу листе су Централноафричка Република, Сомалија и Јужни Судан.

Положај на листи је у извесној сразмери са богатством земље, а аутори студије су поредили социодемографски индекс земље, који укључује приход по становнику, образовање и стопу плодности, и очекиване резултате са налазима истраживања.

Показало се да је већина земаља западне Европе, Латинске Америке и делова источне и југоисточне Азије, као и Аустралије, имала и боље резултате од очекиваних у поређењу са социоекономским показатељима, а лошији резултати од очекиваних забележени су у подсахарској Африци, источној Европи и централној Азији, као и Северној Африци и Блиском Истоку, али и у неким богатијим земљама попут САД.

САД су се нашле на 28. месту, а овај релативно скроман резултат последица је лоших показатеља за смрт услед насиља међу људима, ХИВ, распрострањеност алкохола, гојазност деце и самоубиства. Такође, САД има лошије резултате од већине других богатих земаља у погледу смртности мајки и деце, што одражава неравноправност у квалитетном приступу нези, наводи се у студији.