Последњи оброк мумифицираног крокодила у древном Египту откривен 3.000 година касније

Користећи ЦТ скенер, научници данас могу да утврде како је мумифицирана животиња умрла и како се поступало са телом након угинућа. За Египћане, животиње су имале важну религиозну функцију, а према њиховом схватању, имале су своје функције и у овоземаљском и у божанском свету.

Јастребови су били повезани са богом сунца Хорусом, јер су летели високо на небу, ближе сунцу (а самим тим и самом богу). Мачке су биле повезане са богињом Бастет, храбром и свирепом, али заштитнички настројеном мајчинском фигуром.

Већина животињских мумија иначе је прављена са намером да се поклони, док је велики број и оних које су се стављале у гробнице покојника, јер им је и на оноземаљском животу, неопходно друштво животиња. Животиње су често мумифициране у знак придавања жртве одређеном богу, како би се одобровољио и умилостивио ономе ко животињу жртвује на тај начин.

„Животињске мумије пружају нам данас неке додатне информације из света природе, углавном из раздобља између отприлике 750. године пре нове ере и 250. године наше ере. Неке од мумифицираних врста више се не налазе у Египту.

На пример, стари Египћани би сваког дана виђали ибисе, дугоноге птице мочварице са закривљеним кљуновима дуж обала Нила. Птице су мумифициране у милионима као жртве Теуту, богу мудрости и писања“, пише ауторка студије Лидија Мекнајт, египтолог са Универзитета у Манчестеру.

Птице више не настањују подручје Египта, јер су их климатске промене и ефекти дезертификације натерали да се преселе на југ у Етиопију.

Још једна уобичајена мумифицирана животиња био је крокодил. Иако су крокодили живели у Нилу у древним временима, завршетак Асуанске бране 1970. спречио их је да се крећу ка северу према делти у доњем Египту.

Крокодили су били повезани са Собеком, господаром Нила и богом чије је присуство сигнализирало годишњу поплаву Нила која је обезбедила воду и муљ богат хранљивим материјама, који је јако важан за плодност земљишта.

Крокодил као жртва али и као талисман

Крокодили су мумифицирани у огромном броју као жртве богу Собеку. Коришћени су као талисмани широм фараонског Египта да би се одбранили од зла, било ношењем крокодилске коже као одеће, било качењем коже крокодила преко врата домова.

Већина мумија крокодила су мале животиње, што сугерише да су Египћани имали средства да излегу и одрже младунчад у животу док им не затреба.

Археолошки докази потврђују ову теорију, откривањем подручја посвећених инкубацији јаја и узгоју младунчади. Неки су били „размажени“ као култне животиње и дозвољено им је да умру природном смрћу.

Како су крокодили постајали све већи, ризик за чуваре крокодила се повећавао, што можда указује на то да су већи примерци ухваћени у дивљини и на брзину послати на мумификацију.

Истраживање мумифицираних остатака већих животиња открива, као доказе, честе трауме лобање, коју су људи нанели, вероватно као покушај да се животиња онеспособи и убије.

„Мумија крокодила у нашој студији дала је налазе који сугеришу како су ове животиње могле бити ухваћене. Мумија се чува у колекцији Бирмингемског музеја и уметничке галерије у Великој Британији и дугачка је 2,23 метра“, рекла је Мекнајтова.

У мају 2016, мумија крокодила, која је била део шире студије тима истраживача са Универзитета у Манчестеру, превезена је у Краљевску болницу у Манчестеру како би се подвргла низу радиографских студија.

Медицинске технике снимања омогућиле су истраживачима да проуче остатке животиње као древне артефакте без њиховог уништавања, што је накада морало да се на жалост чини, током проучавања мумија.

Камен у желуцу

Рендген и ЦТ снимци су показали да је дигестивни тракт крокодила испуњен малим каменчићима познатим као гастролити. Крокодили често гутају мале каменчиће како би им помогли варење хране. Гастролити сугеришу да балзамери нису извршили евисцерацију, процес уклањања унутрашњих органа, да би се одложило труљење.

Међу камењем, снимци су такође показали присуство металне удице за рибу и саме остатке – рибе.

Студија тако сугерише да су велики, мумифицирани крокодили хватани у дивљини помоћу удица на којима су мамци били рибе. То додаје тежину извештају грчког историчара, Херодота, који је посетио Египат у 5. веку пре нове ере, и писао о убијању свиња на обалама реке, да би се намамили крокодиле. Свињско месо било је такође стављано на удице као мамац за крокодиле из Нила.

За разлику од многих аспеката живота у старом Египту, мало информација је забележено у вези са обожавањем животиња и мумификацијом. Класични писци који су путовали у ову земљу малобројни су извор информација.

Научни чланак објављен је у часопису The Conversation.