Почиње сезона спремања ајвара

Средина септембра резервисана је за куповину паприке и прављење ајвара. Домаћице којима је дража готова зимница могу да бирају између индустријског полупрженог ајвара или оног занатски произведеног, који је четири пута скупљи. Многи ће се одлучити за средње решење – зимницу из домаће радиности која се набавља на зеленим пијацама или, све чешће, преко друшвених мрежа.

Половином септембра највећа гужва је тамо где се продају парадајз и паприка.

Продавац паприке на пијаци „Бајлони“ за купце истиче да купују килограм, пола килограма, 400 грама или 2-3 комада.

Продавачица парадајза открива да су старије домаћице почеле да купују парадајз за зимницу, док млађе више воле готова јела. Други купци истичу да ће нешто спремити, нешто купити и да од места куповине зависи да ли се исплати куповати зимницу.

Испод многих тезги и готова зимница чека купце. Они са највише храбрости и информатичког знања робу рекламирају преко друштвених мрежа. Понуда је велика, а само четири фирме у Србији су регистроване за трговину намирницама на мало преко поште или интернета.

Никица Маринковић из "Zelenoo" каже да засад, што се тиче зимнице, имају 25-30 производа: „80 одсто купаца су мајке са децом и људи који желе здраво да живе или који немају времена да се посвете здравој исхрани или да оду до специјализованих продавница, пијаца“.

Каже да приликом склапања партнерства са произвођачима морају да буду веома опрезни, будући да је мало оних који имају дозволе за бављење прерадом воћа и поврћа. „Ми све те фарме обилазимо да се уверимо да су аутентични произвођачи, да нису трговци накупци и тако даље“, додаје Маринковић.

На питање ко и како контролише продају зимнице ван трговинских ланаца из Министарства пољопривреде стиже одговор: Пољопривредна инспекција није надлежна за промет на мало, односно за нелегални промет. Зимница која није произведена код регистрованог произвођача, односно произведена је на начин и под условима који су у супротности са важећим законским и подзаконским прописима, јесте производ који се није ни могао наћи у промету јер се не зна његово порекло, следљивост, ХАССП, нити услови у којим је произведен. Другим речима, такав производ може да користи само његов произвођач у свом домаћинству.

Тегла индустријског, полупрженог ајвара на снижењу може да се купи и за 200 динара. За онај произведен на занатски начин у продавницама треба издвојити и четири пута више новца. Цена зимнице купљене на тезги или онлајн је нешто нижа, али је ризик далеко већи, макар ако је судити по учесталости и организованости контрола.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 19. август 2024.
32° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару