Чета коњаника брине о посетиоцима „Бир феста“

Како је истакао старешина команде полицијске бригаде Драган Обреновић, по проценама организатора тог фестивала, биће неколико стотина хиљада посетилаца. 

Задатак на Ушћу уследиће само дан након што је чета, коју чини 40 полицајаца и 20 коња, била ангажована на обезбеђењу дочека два висока светска званичника – америчког потпредседника Џозефа Бајдена и шведског премијера Стефана Левена, истиче Обреновић за агенцију Бета.

„У случају обезбеђења ВИП личности попут Путина, Бајдена и шведског премијера задужени смо за чишћење и контролу терена, посебно на местима где је шумовито, као што је око Палате Србија, где је нама много лакше и брже да све прегледамо. Такође, задужени смо и за трасу кретања и просторе око објеката које се пешице теже обилазе“, наводи командир вода у чети коњаника, Зоран Међедовић.

Према његовим речима, „Бир фест“ је можда и најнапорнији задатак за коње и чету јер се дешавало да су морали да патролирају око тог простора на Ушћу и пуних 12 сати: „Уз све то, пијани посетиоци коњима прилазе тетурајући се, неконтролисано машући рукама и ногама, па су нам потребни и људи који нам помажу да их одбранимо од таквих љубитеља коња“.

Коњичка чета задужена је за безбедност и на јавним скуповима, спортским утакмицама али и другим јавним манифестацијама, мањег и већег обима. „Некада смо у жижи јавности, некада радимо по ободу, зна се да смо ту али нисмо на удару. На већим скуповима користимо специјалну опрему. Полицајци носе панцире, заштитни шлем и оружје, а коњи интервентне камашне које им штите цеванице и зглобове, тешко ломљиве визире, испод ког је заштитни део за нос и чеони део“, наводи Међедовић.

„Кад им ставимо маске и од њих 'учинимо витезове', коњи престају да се плаше било чега – и бачених петарди и пиротехничких средства и експлозија, напросто не реагују“, истиче и додаје да се дешавало да се коњ на неком обичном задатку, као једне године у Кошутњаку, уплаши нечега, на пример птице, збаци коњаника и побегне, а на изненађење свих – сам се врати у јединицу.

Када се излази у свакодневно патролирање на шеталишта, попут Аде Циганлије, Коштуњака, Калемегдана, коњи имају само флуоресцентне ознаке на ногама и пршњак, да би се боље видели. Међедовић наглашава да основна обука траје три месеца, а посебна три године: „Посебна обука коју пролазе полицајци и те племените животиње никада се не завршава, јер, за разлику од других коња, полицијски мора бити оспособљен да се безбедно креће у саобраћају, али и кроз велики број људи, што се постиже упорним тренингом“, говори Међедовић.

Међедовић додаје да јединица ангажована на обезбеђењу јавних скупова високог ризика, на којима, уколико има потребе, физички дели простор стварајући „запреке“ помоћу коња али, ако би затребало, и да потискује масу.

Уз све то, како додаје, коњ је тежак 750-800 килограма и никоме није мило да у таквој ситуацији изиграва храброст и зато јединица може много да помогне посебно приликом запречавања.

„Можемо да спречимо и сукоб супротстављених навијачких група на фудбалским утакмицама, а то што су коњаници на високом омогућава и бољи преглед ситуације, што олакшава превентивно деловање. Ефекат који може да направи 10 коњаника раван је ономе који направи 100 полицајаца, јер својом појавом изазивамо, могло би се рећи страхопоштовање“.

„Наши коњи добро су обучени, просек старости им је 17 година. Најстарији коњ има 21 годину. У најбољој снази су између 10. и 12. године, па очекујемо да у догледно време обновимо стадо“, истиче Међедовић и додаје да, колико он зна, најдуже је 37 година живео један липицанер у Карађорђеву, као и један у Бечеју који је доживео 34 године.

Чета се, како је речено, припрема и за активности у случају евентуалног терористичког напада када би имала улогу у пружању помоћи, евакуацији и блокади одређеног дела града, улица, објеката.