Решена мистерија заглављивања највеће машине

Месец дана од када се највећа машина за копање тунела на свету заглавила испод приобаља америчког града Сијетла, инжењери су утврдили шта је „Предмет“ (The Object), како су назвали то што је моћну „кртицу“ зауставило у подземљу.

Машина названа „Берта“, дугачка 100 метара, висока као петоспратница и са посадом од 20 људи, која копа двоспратни тунел за подземну деоницу аутопута и облаже га бетонским плочама пет месеци је глатко напредовала 20 метара испод површине тла и тек достигла брзину од 15 метара дневно када је 6. децембра наишла на нешто што није успела да савлада.

Пуних 30 дана екипе радника су се даноноћно смењивале да би припремиле терен да неко завири испред чела „кртице“ и види шта ју је зауставило.

„Берта“, коју је за тај посао конструисала и произвела јапанска фирма „Хитачи“ за 80 милиона долара, у основи је огромна ротациона бушилица наоружана челичним дисковима, моћним секачима који „жваћу“ стене и бетон, а машина их меље и покретном траком избацује на почетак ископаног тунела, што је за сада 300 метара.

Инжењери су два пута продужавали рок за осматрање „Предмета“, али су га одложили за прве дане јануара, јер је, уз изломљено камење и земљу, требало избацити огромну количину воде из тла, као и воде која допире из океана испред џиновског секача заглављеног док је пробијао тунел пречника већег од 17 метара.

Ниво подземне воде је испумпавањем тек после четири недеље оборен за 18 метара, да би се омогућило извиђање испред горњег дела чела машине.

Помоћу сонде постављене вертикално, с нивоа улице, спуштањем камере се утврдило на шта је „Берта“ наишла.

Прошлог викенда, ноћу, најзад је снимљено шта је то онеспособило „Берту“!

Огромну машину зауставио је комад дебеле челичне цеви дугачак 36 метара, пречника 20 сантиметара, која се користи за рени-бунаре.

Та цев је 2002. године, после земљотреса, забијена у приобаље да би се кроз њу могао мерити ниво подземне воде, битан за процену стабилности начетог вијадукта чија се судбина сада коначно решава.

Када је машина наишла на ову препреку, „сажвакала“ је део, али се цев, доњим крајем чврсто забијена у земљу, савила и забила у шупљину међу „Бертиним“ „зубима“. Та полуга од скоро 40 метара заглавила је подземног џина.

Да брука буде већа, два дана пре но што је стала, „кртица“ је на површину, дословно метар и по увис, кроз улицу, избила горњи део те цеви, дугачак 16 метара, али нико није претпоставио да је већи, незгоднији део, и даље под земљом, те су радови настављени иако се машина све спорије кретала, све док није сасвим престала да ради.

Колика је штета, тек ће се видети.

Непријатност градитеља још је већа јер је постојање дебеле челичне цеви било наведено као отежавајућа околност још у тендеру на основу којег је посао поверен и уговорен.

Градитељи сада кажу да су претпоставили да су власти извукле цев пре него што је „Берта“ стигла до те деонице, а представници власт бране се наводећи да је то требало да уради извођач радова.

За сада нема плана како да се уклони цев, нити процене колика би могла бити обимна поправка машине, јер се претпоставља да је било оштећења делова.

Тек када током недеље инжењери буду утврдили шта све мора да се поправи или замени, моћи ће да се процени када ће копање тунела, које је и пре квара каснило три месеца, бити настављено.

Ризичан и скуп пројекат

Изградња тунела, као замене деонице вијадукта - ауто-пута на бетонским стубовима над централним делом приобаља града посусталог због земљотреса 2001. године, сама је по себи ризичан и скуп посао, делом и зато што је приобаље Сијетла насута мочвара.

Техничким проблемима се крајем децембра придружила претња Градског већа да неће платити додатне радове и непредвиђене тешкоће ако прекорачење цене из уговора буде превелико, а реч је о стотинама милиона долара. Градски оци су 2009. године једва прихватили пројекат јер је био превише финансијски ризичан, пишу локални медији.

Тај уговор законске снаге, има једну тешко спроводиву клаузулу: да непредвиђене трошкове плате власници некретнина у приобаљу Сијетла када се оне „преворе у злато“ пошто, због силаска ауто-пута под земљу више неће бити у вечитој сенци остарелог вијадукта.

Тада ће се срж градског центра проширити на саму обалу севернопацифичког залива Паџет, а власници тамошњих плацева и зграда од тога ће се драстично обогатити.