Индијци и Немци у свемиру

Они који се професионално баве свемиром имаће много „посла“ у 2014. години. Додуше и аматери ће кроз своје телескопе, па и голим оком моћи да виде сјајну Венеру и Марс и два пуна помрачења Месеца, пише Дојче веле.

Већ 20. јануара ће Европска свемирска агенција (ЕСА) пробудити свој сателит „Розету“ из дубоке хибернације.

Овај сателит је још 2004. године послат у потеру за кометама, пет пута је облетео Сунце, али на великој раздаљини, тако да његове соларне ћелије нису могле да прикупе довољно енергије.

Због тога је пре три године „Розета“ - „успавана“, а сада би требало да крене на свој последњи задатак - да на путу око Сунца годину дана прати комету „Чурјумов-Герасименко“.

У новембру ће специјална капсула бити спуштена на комету како би испитала њен састав који, како се верује, крије неке одговоре о почецима Сунчевог система пре 4,5 милијарди година.

Ово је још једна узданица астронома у покушајима да сазнају неке тајне о настанку Земље и живота на њој.

У мају ће немачки астронаут Александер Герст путовати на Међународну свемирску станицу, где ће боравити шест месеци.

Већ шест година Немачка није имала астронаута који се толико задржао у свемиру. Претходно је то био Томас Рајтер, који сада руководи одељењем ЕСА за летове људи у космос.

Индијци у свемиру

Две мисије ће се у септембру бавити Марсом. Насина летелица "MAVEN" ће испитивати атмосферу комшијске планете, а ту негде ће бити и „Мангаљан“ - прва индијска мисија до друге планете.

То ће послужити Индији као искуство у истраживању свемира, а летелица ће фотографисати Црвену планету и мапирати њену површину.

Кина се слетањем своје капсуле на Месец у децембру већ етаблирала као нова сила у истраживању космоса.

Летелица „Чанге-3“, названа по митолошкој богињи Месеца, прикупљаће податке читаву годину и посматрати свемир кроз сопствени телескоп. Летелица је однела и мали ровер „Јуту“ (у буквалном преводу: Зец од жада), који ће до априла испитивати површину око места слетања.

Још није јасно какве подухвате Пекинг крије у рукаву за ову годину. Верује се да ће послати људе на свемирску станицу „Тјангонг“.

Кина делује на неки начин изоловано, с обзиром да се Вашингтон и даље противи учешћу ове земље у раду са Међународном свемирском станицом.

Нешто и за обичне смртнике

Забавно ће бити и онима који небо посматрају из хобија. Последње недеље марта Венера ће бити у максималној западној елонгацији, што значи да ће тада бити посебно добро видљива и голим оком. Моћи ће да се уочи два сата пре изласка Сунца.

Одмах затим, почетком априла, Марс ће достићи најдаљу тачку од Сунца и указати се посматрачима са Земље бљештав какав већ годинама није био. А 18. августа ће из наше перспективе Венера и Јупитер бити толико близу, да ће деловати као један небески објекат.

Ова година доноси два потпуна помрачења Месеца и два делимична помрачења Сунца. Прво потпуно помрачење Месеца ће 15. априла моћи да се посматра из Аустралије, Пацифичког простора, Северне и Јужне Америке.

Европски љубитељи неба баш немају среће, јер ће их заобићи и друго помрачење 8. октобра. Опет ће моћи да се посматра из Аустралије, Пацифика, Северне Америке и делова Источне Азије.

Месец ће први пут делимично заклонити Сунце 29. априла што ће бити видљиво из Аустралије и са Антарктика, па онда поново 23. октобра у чему ће уживати посматрачи из Северне Америке и са крајњег истока Русије.