Космос има милијарде пукотина!

Све магазинске вести можете пронаћи и на нашим Фејсбук и Твитер страницама.  

Континуум простор-време, у којем се дешава све што видимо и појмимо, пун је тополошких дефеката, који су се вероватно формирали док је свемир још био у настанку, тврде научници, пише Дејли мејл.

Постојање ових космичких влакана, које су у суштини пукотине у нитима од којих је направљен свемир, још није експериментално потврђено, али физичари тврде да се она броје у милијардама.

„Ова космичка влакна су развучена по целом свемиру. Она су у суштини једнодимензионалне пукотине у простору, које немају масу, него су чиста енергија. Вероватно су бесконачно дугачке, али све су веома танке, много тање од протона“, каже Бенџамин Шлаер са Универзитета Тафт.

Научници претпостављају да су космичке струне могле да се формирају док се свемир хладио после Великог праска.

Структура свемира се, наиме, радикално променила у овом преласку, и то само неколико секунди после Праска.

Према једној од теорија, у врелом и густом космосу, који је постојао непосредно после Великог праска, три од четири силе природе (слаба нуклеарна, јака нуклеарна и електромагнетна, а четврта је гравитациона) биле су као једна. Раздвајале су се како се космос хладио.

Када се ова симетрија међу силама разбила, могли су да се стваре тополошки дефекти у облику влакана (названи су тако због своје форме - дугачке и танке распуклине у свемиру).

Влакна су вероватно била запетљана и смежурана кад је свемир био врео, али су се заједно с космосом ширила и исправљала.

Вероватно је да су понекад ова влакна прелазила једна преко других и формирала затворене структуре.

Ови космички кругови су нешто што би астрофизичари можда могли да детектују, преко гравитационих таласа које је требало да изазову при преклапању.

Бенџамин Шлаер и његове колеге направили су бројчану симулацију формације космичких пукотина и кругова које оне стварају и тестирали је на суперкомпјутерима Универзитета Тафт.

Резултати које је стручни тим добио омогућили су научницима да процене број влакана и кругова који би могли да постоје у васиони – има их милијарде и милијарде, што значи да свемир дословно пуца на све стране.

„Колеге с Тафта направиле су херојски преокрет овом симулацијом и тако су означиле важне одлике дистрибуције кругова и влакана, што је од кључног значаја за предвиђање емисија гравитационих таласа“, каже Танмеj Вахаспати, физичар Државног универзитета Аризоне, који није учествовао у истраживању.

После теорије, сад је на потезу пракса. Гравитациони таласи које су створиле космичке пукотине требало би да буду „видљиви“ за уређаје, какав се користи у пројекту ЛИГО (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory).