Propao pokušaj vladajuće partije na Tajvanu da preuzme većinu u parlamentu

Izrazito separatistički nastrojena vladajuća Demokratsko-progresivna partija predsednika Laj Ćingdea nije uspela u pokušaju da, koristeći neobični mehanizam koji omogućava opoziv narodnih poslanika, eliminiše nekoliko desetina delegata opozicione partije Kuomintang i tako ostvari kontrolu nad parlamentom u Tajpeju.

Kandidat Demokratsko-progresivne partije Laj Ćingde, poznat kao Vilijam Laj, odneo je pobedu na predsedničkim izborima održanim u prvoj polovini januara 2024. godine, što je toj stranci, poznatoj po smelim tvrdnjama da je Tajvan nezavisna država, omogućilo da oformi vladu.

Istovremeno, međutim, partija Kuomintang, koja se zalaže za bolje političke i naročito ekonomske odnose sa Pekingom, i manja Tajvanska narodna partija (TNP) uspele su da osvoje dovoljno fotelja u parlamentu da u njemu formiraju prostu većinu. To je ovim partijama omogućilo da spreče ili oslabe neke od inicijativa Lajove vlade, uključujući tu i onu u vezi sa povećanjem vojnog budžeta.

Neuspeli prevrat

Usled toga, više tzv. "nevladinih organizacija" podnelo je zahtev da se glasa o poverenju više od 30 poslanika opozicije, jer su oni navodno nezakonito pokušali da ojačaju moć zakonodavnog tela nauštrb ingerencija vlade. Naime, na Tajvanu ustav omogućava da poslanici koji su već izabrani, svaki ponaosob, budu opozvani putem novog glasanja ako postoji sumnja da su se ponašali nezakonito. Te predloge NVO podržala je vladajuća DPP sopstvenom kampanjom i kritikom usmerenom na opoziciju, s ciljem da glasače podstakne da obore 24 poslanika Kuomintanga i jednog delegata mlade Tajvanske narodne partije (TNP), koja u parlamentu sarađuje sa Kuomintangom.

Međutim, zvuči neverovatno, svi delegati Kuomintanga, kao i predstavnik TNP-a, komotno su uspeli da prežive glasanje o poverenju održano 26. jula.

I mada tek treba da se održi glasanje o poverenju za još sedam poslanika Kuomintanga, taj rezultat jasno pokazuje da glasačko telo na Tajvanu više ne podržava diskurs o tome da Kuomintang namerava da preda Tajvan Komunističkoj partiji Kine i Lajovu snažnu antikinesku retoriku.

Uzroci za to su višestruki – počev od onih ekonomskih, gde nacionalizam i separatizam kao ideologija više nemaju moć da zabašure ekonomske i korupcionaške probleme, sve do razočaranja odnosom samog predsednika Donalda Trampa i njegove vlade prema vernom vojnopolitičkom savezniku Tajvanu.

Tajvan je veliki kupac američkog naoružanja i kompanije s tog pacifičkog ostrva poslednjih godina bukvalno ulažu desetine milijardi dolara u izgradnju fabrika najsavremenijih čipova u SAD, ali je američki lider uprkos tome izjavljivao kako njegova zemlja nikad nije ništa dobila od Tajvana i protiv tog ostrva uveo "recipročne carine" od čak 32 posto.

Taj Trampov stav, pokazuju istraživanja javnog mnjenja, produbio je sumnje na Tajvanu u vezi s tim da li bi se SAD zaista založile da ga odbrane od eventualne agresije matice i oštetio imidž Vašingtona u očima Tajvanaca. On je i naveo tamošnje glasače da priželjkuju održanje statusa kvo, te, više od zapaljive, cene trezvenu retoriku u odnosu na Peking.

Suprotstavljena tumačenja

Da su poslanici Kuomintanga prošlog vikenda bili opozvani, na Tajvanu bi bili održani novi dopunski izbori, koji bi pružili mogućnost Lajovoj DPP da preokrene odnos snaga u parlamentu.

U zakonodavnom telu, naime, deluje 113 poslanika, od kojih je 51 član Lajove DPP, a 52 delegati Kuomintanga, koji naglašava krvno srodstvo i jezičko i kulturološko jedinstvo naroda sa obe strane Tajvanskog moreuza, te poziva na restauraciju snažnih ekonomskih, turističkih i drugih veza sa maticom. Opozicija ukupno ima 62 poslanika, a pored dominantnog Kuomintanga, po važnosti se ističe i TNP, koja ima samo osam poslanika ali donosi prevagu u parlamentu.

Kuomintangove pristalice ishod glasanja održanog 26. jula shvataju kao izraz želje građana za stabilnosti i izbegavanje ratnog sukoba sa maticom. Partijski lider Erik Ču pozvao je predsednika Laja da se izvini narodu i dobro razmisli šta treba da preduzme kako bi Tajvan prebrodio krizu izazvanu globalnim ekonomskim nadmetanjem i trgovinskim ratom.

S druge strane, komentatori bliski vladajućoj partiji minimiziraju posledice, naglašavajući da je inicijativa za izglasavanje nepoverenja poslanicima Kuomintanga potekla od građanskih organizacija, a ne nje same. Oni takođe zastupaju mišljenje da rezultat ne treba shvatiti kao želju građana da se zbliže sa maticom Kinom, već kao želju da se na ostrvu održi politička ravnoteža između DPP-a i Kuomintanga, tako što se (manjinska) vlada poverava prvoj, a parlament drugoj partiji.