Повећане тензије у Тајванском мореузу: Тајванске војне вежбе и кинеске припреме за искрцавање

Кинеска војска поставила је, недавно, потпуно ново логистичко оружје, састављено од три барже, које тако спојене, чине мост способан да истрпи терет бројних војних возила и пешадије.

Овај сложени склоп премијерно је састављен готово 400 километара јужно од Гуанџоуа, где је направљен. Дуг око 820 метара састоји се од три барже и неколико расклопљивих мостова, што омогућава да се војници и опрема искрцају на обалу, а да теретни бродови не прилазе плићаку.

"Ову опрему чине мост и лука, спојени у једно. У тренутку када Кина успостави доманацију у ваздуху и на мору, бродови натоварени војним возилима могу пристати уз барже... Када се барже појаве то је знак да је искрцавање успело", рекао је кинеској телевизији Си-Си-Ти-Ви војни коментатор Веи Донгџу.

Готово истовремено, тајванска војска покренула је маневре увежбавајући одговор на могућу кинеску инвазију, јавља Тајпеј тајмс. Кључ ових вежби одговор на могућност да чести маневри кинеске авијације и морнарице, у неком тренутку, прерасту у истински напад.

У истовременим маневрима две морнарице, 27. марта сударили су се кинеска рибарица и тајвански десантни брод. Вест је објављена недељу дана касније, односно тек када су обе стране утврдиле да, осим лакших оштећења, није било других последица.

Америчка предвиђања и реалности

Суштину гужве која се последњих месеци ствара око Тајванског мореуза представља упозорење неких од америчких војних стратега, који позивајући се на не баш најјасније дефинисане обавештајне податке, тврде да је кинески председник Си Ђинпинг најавио уједињење Кине и Тајвана до 2027. године.

Мада Си никада није поменуо инвазију Тајвана, Американци су низ његових говора, али и прошлогодишње велике маневре назване "Мач уједињења" протумачили као отворену најаву инвазије.

У мају прошле године, кинеска војска, обалска стража, авијација и морнарица покренули су вежбу током које је Тајван у приличној мери био опкољен, док су ратни бродови неко време кружили око острва Вуки, Кинмен, Матсу и Донгин.

Кинеска војска је, током вежбе "Мач уједињења", испробала нови модел блокаде Тајвана, који је изоловано острво које значајно зависи од увоза енергената. Уколико се нађе под блокадом, убрзо ће доћи до економског колапса, пише Глобал тајмс.

Протекле седмице, флотила предвођена носачем авиона "Шандонг" одржала је серију маневара источно од Тајвана, увежбавајући нападе на главне луке и енергетска постројења. У маневрима је, према тврдњама Тајвана, учествовало више од 70 борбених авиона и 21 ратни брод.

Председник тог острва, Лаи Чинг Те је Кину назвао "непријатељском страном силом" и најавио низ мера како би се супроствавио кинеским покушајима да "шпијунирају и инфилтрирају" се у Тајван.

Таква реторика додатно је разгневила Кину, а читаву ситуацију додатно је погоршао амерички министар одбране Пит Хегсет, који је најавио да ће Вашингтон предузети свеобухватне мере усмерене ка "одвраћању" од могуће кинеске акције.

Модел "17 стратегија" које је недавно представио Лаи Чинг Те, сматрају Кинези, за циљ има потпуно одвајање Тајвана од матице, као и увлачење спољних сила у могући војни сукоб.

Кинеска Канцеларија за Тајван и највиши званичници су били јасни - независност Тајвана значи рат, пише Чајна дејли.

Повратак у будућност

Западни аналитичари сматрају да је Кина, спремајући опрему за могући инвазију Тајвана, детаљно анализирала низ поморских акција, попут британске акције против Аргентинава на Фолкландским острвима 1982. године, али и савезничког искрцавања на Нормандију јуна 1944. године.

Чини се да је изградња нетом испробане барже управо резултат анализе Дана "Д" и лука названих "Мулбери", чији су елементи допремљени из Британије, како би се омогућило искрцавање веће количине опреме за инвазионе снаге.

После сложених вежби, у којима је како се чини било извесних тешкоћа у процесу састављања баржи, Кинези су почели изградњу бар још једног оваквог система.