Дан после важних избора на Тајвану

Јутро након председничких и парламентарних избора на Тајвану који могу имати далекосежне последице по мир у региону источне Азије и на односе великих сила Кине и САД, своде се резултати и утисци тог, могуће судбоносног, гласања.

Лај Ћингде, кандидат владајуће Демократско-прогресивне партије (ДПП) познат по својим бескомпромисном гледању да је Тајван независна држава, однео је победу на председничким изборима са 5,58 милиона гласова.

Он је оставио иза себе највећег противкандидата, представника партије Куоминтанг, Хоу Јуија, који је трку завршио са 4,67 милиона гласова, и лидера Тајванске народне партије (ТНП) Ко Венђеа који је стекао поверење 3,69 милиона грађана.

На парламентарним изборима владајућа ДПП је изгубила већину, освојивши 51 од 113 фотеља. Опозициона странка Куоминтанг ће у новом сазиву имати 52 посланика, док ће Тајванска народна партија имати осам представника и практично функционисати као језичак на ваги између две изједначене странке с дијаметрално супротним гледањем на будућност Тајвана.

Реакције у региону

Чињеница да је опозиција, која има топлији став према матици Кини, скупа освојила 60 посто гласова на председничким изборима, али упркос томе није успела да са кормила државе уклони ДПП која активно ради на јачању де факто независности Тајвана од Пекинга, расрдила је врх Куоминтанга, који је пред изборе позивао ТНП на коалицију и на именовање заједничког кандидата за председника.

Зато је у реакцији на резултате избора руководство Куоминтанга свалило кривицу за неуспех на популисту Ко Венђеа, председника ТНП, бившег градоначелника престонице Тајпеја који је по професији хирург. Он ужива немалу подршку грађана због свог необичног, неформалног стила изражавања и дискурсу да он и његова партија могу понудити средњи пут и бити корисна алтернатива вишедеценијској политичкој доминацији двојца ДПП-Куоминтанг.

Функционер владе у Пекингу, портпарол Канцеларије за односе са Тајваном Чен Бинхуа је изјавио кинеској новинској агенцији Синхуа да, упркос победи на изборима, Лајев режим неће бити репрезентативан када је у питању јавно мњење на Тајвану (с обзиром да је освојио само 40 посто гласова бирачког тела). Он је додао да резултати избора на Тајвану неће променити општи тренд развоја односа између Тајвана и матице и да неће омести "неизбежно поновно уједињење".
Ипак, мада опозициони кандидати јесу освојили осетно више гласова од кандидата позиције, остаје чињеница да по истраживањима јавног мњења на Тајвану око 75 посто грађана подржава независност Тајвана од матице.

Такође, треба имати на уму да је лидер ТНП Ко Венђе, који је стекао наклоност више од три и по милиона грађана на острву које има укупно 19 и по милиона становника с правом гласа, заправо као независни кандидат на локалним изборима дуго уживао подршку владајуће ДПП, од које се дефинитивно одвојио 2019. године да би основао сопствену странку. Мада заговара уздржавање од провокативних поступака у односу на Пекинг и последњих година флертује са Куоминтангом, он је дуго био гласни заговорник тезе о независности Тајвана, те и данас сматра САД најважнијим партнером тог острва.

Куоминтанг за ублажавање тензија и приближавање матици

У том смислу интересантно је да је у марту прошле године бивши шеф Куоминтанга и председник Тајвана Ма Јингџоу посетио матицу Кину да би обишао место из којег његова породица води порекло и поклонио се сени својих предака. Са собом је повео и један број тајванских научника и студената, те пропутовао неколико кинеских градова како би охрабрио јачање људских веза између острва и матице и покушао да ублажи политичке тензије.

Ма је у недавном интервјуу Дојче велеу, свега неколико дана пред изборе, изјавио да Тајванци треба да више верују председнику Кине Си Ђинпингу и да је уједињење са матицом у складу са тајванским уставом.

Међутим, кандидат његове партије за председника на јучерашњим изборима Хоу Јуи, чинило се, покушао је да се дистанцира од Ма и удовољи већини на острву која прижељкује независност тако што је изјавио да ће наставити са спровођењем програма наоружавања, које, наравно, осим одвраћања Пекинг од евентуалне војне интервенције практично доприноси јачању де факто независности Тајвана.

Поједини аналитичари на Тајвану не крију незадовољство, тврдећи да је Ма својим изразито прокинеским изјавама немачком гласилу пред саме изборе одмогао кандидату своје партије.

Да је кандидат Куоминтнга Хоу тријумфовао тајванске власти би, сматра се, заузеле политички курс у којем би формално поштовале компромис из 1992. године, када су се Тајпеј и Пекинг званично споразумели да постоји само једна Кина, и бар успориле наоружавање, те поново почеле припреме за постизање опсежног трговинског договора са Пекингом - он би омогућио инвестиције из матице Кине, уклањање царина и квота, те отворио пут за повратак кинеских туриста на Тајван. То све би функционисало тако да ублажи тренутне војне тензије у Тајванском мореузу и охрабри економску размену.

Ваља напоменути, међутим, да је Куоминтанг управо изгубио власт 2016. године због настојања владе Ма Јингџоуа да склопи споразум о слободној трговини с матицом, који је чак предвиђао либерализацију тајванског тржишта рада, односно, предвиђао могућност увоза радне снаге из матице. То и најава отварања за кинеске инвестиције узнемирило је добар број грађана Тајвана, нарочито младе, који су се уплашили да би уплив радника с копна могла да отежа њихово запошљавање и делује тако да умањи плате, као и да би кроз крупне финансијске ињекције Пекинг могао да на њиховом острву временом стекне пресудан утицај на унутрашњу политику.

Куоминтанг је, упркос томе, пред јучерашње изборе бранио тезу да је политика ДПП, који је протеклих година плански и систематски радио на стимулисању тајванских предузећа да своја постројења и истраживачке центре из матице Кине пребаце у земље југоисточне и јужне Азије, штетна по тајванску економију и да је либерализација трговине са матицом неопходна за економски раст.

Грађани који су свој глас дали Куоминтангу углавном су то учинили у вери да би он прекинуо са провокативним поступцима, као што су учестале посете високих америчких и други страних званичника Тајвану који се у Пекингу тумаче као чинови којима се истиче независност тог острва, и да би у суштини радио на одржању статуса кво.

Он у пракси значи одржавање постојеће велике аутономије, неки би рекли "де факто независности", Тајвана, али уз вербално поштовање става о "једној Кини", потпуно одустајање од формалног проглашења независности, јачање економске и културне сарадње с матицом и умањивање активности као што су куповина америчког оружја и обука и вежбе са америчком војском.

Такав статус кво би погодовао очувању мира и стабилизацији тајванске економије.

Између плаве (Куоминтанг) и зелене заставе (ДПП)

С друге стране владајућа ДПП је јавно одбацила политику владе у Пекингу, која концепт "једна земља, два система", који је примењен након повратка Хонгконга Кини 1997, види као оквир који може олакшати реинтеграцију Тајвана. ДПП чак не прихвата ни договор из 1992, а будући председник Лај себе назива радником за независност Тајвана, због чега га у Пекингу, као и његову партијску колегиницу садашњу председницу Цај Ингвен, сматрају сепаратистом.

Лидер Тајванске народне партије Ко Венђе покушао је да себе позиционира негде у средини између две крајности: жеље за политичким уједињењем са матицом бившег председника Ма из партије Куоминтанг, и Лаја и председнице Цај из Демократско-прогресивне партије који Тајван сматрају независном државом.

Тај варљиви политичар слободног језика који себе приказује као антиестаблишмент фигуру настојао је да привуче традиционалне гласаче ДПП тако што је говорио да ће у случају да буде изабран повећати издвајање за војску на три процента бруто домаћег производа, док је истовремено присталицама Куоминтанга нудио поступно, фазно спровођење либерализације економске размене са матицом Кином, мада је у прошлости био њен ватрени противник.

Он је сматрао да он треба да буде заједнички кандидат опозиције за председника, док је Куоминтанг био мишљења да то треба да буде његов кандидат, те да Ко може да буде потпредседник или премијер у његовој влади у случају тријумфа на изборима. Мада је освојио велики број гласова, Ко је својом кандидатуром вероватно више штете нанео Куоминтангу него владајућој ДПП, па ће ова потоња имати прилику да настави своју политику војнополитичког зближавања са САД и њеним савезницима и инсистирања да је Тајван независна држава.

Наставак војнополитичких тензија између матице Кине и Тајвана?

Немали број тајванских, америчких и јапанских аналитичара верују да би Пекинг на то ускоро могао да одговори војном интервенцијом, јер ће ДПП наставити да наоружава острво и јача идентитет његових грађана као Тајванаца, а не Кинеза или Тајванаца кинеског порекла.

Међутим, (снажна) војна интервенција би била погубна по углед матице Кине на Тајвану и нанела би велику штету и самој кинеској економији, будући да би луке те државе услед ратних дејстава биле отсечене и поморска трговина онемогућена.

Такође, под претпоставком да би се у тај сукоб на страни режима у Тајпеју директно или логистички могле умешати САД и њени савезници, попут Јапана, интервенција би се брзо закомпликовала и проширила у велики регионални рат који би осакатио светску економију. Кина би се вероватно нашла и под режимом санкција у којем би, могуће, учествовала и Европска унија.

Даље, несумњиво је да би Пекингу највише одговарала мирна рентинграција Тајвана кроз јачање прокинеских струја на самом Тајвану и снажење економских и културних веза између тог острва и матице.

Зато је реалније сматрати да ће власти у Пекингу, бар у ближој будућности, као реакцију на евентуално даље сепаратистичко деловање ДПП, наставити са активностима као што су економски притисак на Тајван кроз разне врсте санкција, настојање да се агитацијом придобије више тајванских политичара за позитивнији однос према матици, па и војне методе, као што је константно испитивање тајванске ваздушне и поморске одбране слањем ваздухоплова и пловила у зону њихове одговорности у околини острва.

Треба и рећи да би Куоминтанг, ако успе да изглади односе са Тајванском народном партијом, у парламенту могао да делује тако да отупи оштрицу антикинеских аката и стопира или успори активности које доприносе конфронтацији с Пекингом, као што је доношење одлука о куповини наоружања од страних партнера и домаћег војноиндустријског комплекса. То би могло да делује као једна врста противтеже политици заоштравања односа са Пекингом коју води ДПП и допринесе ублажавању тензија.