Трампове тарифе – бодеж у срце Источне Азије

Иако ће таксе плаћати амерички увозници, због последица које ће имати на повећање цене и смањење потражње за робом динамичних и извозно оријентисаних привреда региона, снажно ће и погодити становништво Источне Азије кроз губитак прихода, радних места и пад у инвестицијама.

Изневерени савезници

Разочарање и запрепашћење субјеката у Источној Азији, једноставно речено, може се сврстати у три категорије.

Једно је у државама попут Јапана и Републике Кореје, које су биле уверене да ће, због својих дугогодишњих инвестиција у америчку привреду, обећања о даљим крупним улагањима и чињенице да су у војно-безбедносном смислу важни савезници за САД, у доброј мери бити поштеђене односно, изузете од тарифа.

Највеће непријатно изненађење доживео је Тајван, чије фирме из области производње полупроводника и информатике последњих година пребацују своја постројења и људство у САД и Јапан под притиском Вашингтона и у склопу програма владе у Тајпеју усмереног на умањивање зависности од тржишта матице Кине и на стварање ланаца снабдевања унутар војно-политичког блока које предводи Вашингтон.

Трампове тарифе од 32 одсто влада у Тајпеју је окарактерисала као "врло неразумне", "нефер" и за "велико жаљење". Сугерисала је и да се иза раста тајванског суфицита у трговини са САД крије повећана потражња за његовим чиповима и вештачком интелигенцијом у номинално највећој економији света.

Осим чињенице да нове Трампове тарифе нису пажљиво циљане, већ имају преширок захват, лежи још једна од највећих критика његове политике – док је нови/стари амерички председник, приликом потписивања декрета о "реципрочним тарифама" оправдао тиме да су "стране варалице годинама дерале САД", истина је да је у највећој мери њихов велики трговински дефицит последица претеране жеље америчких субјеката да троше у иностранству и вишедеценијске својевољне деиндустријализације и финансијализације америчке привреде, а не завере злих странаца.

Запањени неутрални

Још један приметан вид изненађења је у државама попут Вијетнама и Тајланда, које су релативно неутралне у геополитичком надметању између великих сила САД и Кине, које себе доживљавају као (за САД и њене савезнике) корисну алтернативу Кини за инвестиције и које су веровале да их због тога Вашингтон неће посебно узети на зуб.

У обе наведене категорије општој неверици доприноси и чињеница да поменуте државе у односу на САД проводе много ниже царине него што им се приписује у Вашингтону.

Односно, Трампове "реципрочне" тарифе заправо нису то, јер је основа за њихово рачунање, чини се, била величина дефицита САД у трговинској размени, а не колике царине и квоте у односу на америчке производе и услуге држи која држава.

Колико је изненађење у Источној Азији добро илуструје чињеница да су фирме и економски институти, који су пре увођења нових "реципрочних" царина покушали да процене њихове последице по своје економије, значајно потценили њихову висину. Тако је у Тајланду, којем су додељене царине у висини од 37 одсто, Истраживачки центар Касикорн био извршио прорачуне под претпоставком да би оне могле бити највише 25 одсто.

Ипак, највећи промашај направили су Вијетнамци, чија је компанија "КБ секјуритиз" предвидела пад бруто друштвеног производа од око један проценат рачунајући с царинама висине 11 одсто, док је у стварности држава погођена с четири пута вишим тарифама од чак 46 одсто.

Разлог за то је несумњиво то што Вијетнам има чак трећи највећи суфицит у трговини са САД на свету (иза Кине и Мексика), у износу од око 123 милијарди долара у 2024, што је скоро двоструко више од Јапана или Републике Кореје.

Влада у Ханоју, у реакцији на високе царине које су одређене њеној земљи, нагласила је недавни мартовски договор у склопу којег је обећала Вашингтону да ће умањити сопствене тарифе на увоз америчких возила, те купити веће количине америчке нафте, гаса и хране да би умањила свој трговински суфицит.

Подсетила је, међутим, и на штету коју је америчка војска причинила Вијетнаму током бруталног рата шездесетих и раних седамдесетих година прошлог века и изразила очекивање да ће Вашингтон кориговати своју политику узимајући то у обзир.

Рањени сиромашни

И државе попут Лаоса (тарифе у износу од чак 48 одсто), Камбоџе (49 одсто), Мјанмара (44) па и Индонезије (32 процента), у којима владају разочарање и шок јер су толико сиромашне, односно, имају становништво тако ниске куповне моћи, да је сама идеја да би могле да под притиском тарифа пазаре милијарде долара америчке робе како би умањиле или потрле свој суфицит у размени са САД (који у доброј мери потиче од присуства кинеских компанија на њиховом тлу) сасвим нереална.

Од њих, већим царинама је оптерећена само Кина (54 одсто), чији се фантастични суфицит у трговини са САД креће између 350 и 370 милијарди долара годишње.

Оне су, наравно, када су у питању мере које могу да предузму попут давања помоћи предузећима и секторима које америчке тарифе највише погађају, лимитрираније од претходно поменутих Вијетнама, Тајланда и нарочито, Јапана, Јужне Кореје и Тајвана.

Тмурни облаци над Источном Азијом

И док ће већина влада земаља и провинција Источне Азије сигурно у наредним данима, у нади да је реч о великом блефу намењеном да се од њих једнократно изнуде одређени економски уступци, из све снаге настојати да на неки начин одобровоље Трампа како би његова администрација умањила тзв. "реципрочне тарифе".

Економске прогнозе, такође, везане за будућност су врло мрачне, што се може видети из вишедневног континуираног пада на берзама у Токију, Сеулу, Хонг Конгу и Сингапуру.

Предвиђања говоре и о рецесији глобалних размена, масовним отпуштањима, инфлацији, крају економске глобализације и парализи Светске трговинске организације.