Donald Tramp 2.0: Koje je boje "zlatno doba" Amerike

Donald Tramp bio je skrajnut i potišten kada je 20. januara 2021. godine napustio Belu kuću u pratnji supruge Melanije. Nekolicini okupljenih u dvorištu rezidencije poručio je da mu je bila životna čast što je služio kao 45. američki predsednik i da sada želi da ode, ali ne zadugo.

"Vratiću se u nekom vidu! Budite dobro dok se uskoro ne vidimo", ponovio je tog dana pred skromnom povorkom u vazduhoplovnoj bazi Endrjuz i uz taktove Sinatrine balade "Moj način" (My Way) krenuo na oproštajni predsednički let ka svom imanju u Palm Biču, na Floridi.

Vašington je ostavio u raljama podela. Odbio je da prizna ishod izbora 2020. i da kao šef države tradicionalno svedoči polaganju zakletve njegovog naslednika, prvi put još od 1869. i Endrua Džonsona. Posvađao se sa svojim potpredsednikom Majkom Pensom i doajenima Republikanske stranke. Maltene je zabranjen, odbačen i optužen da je podstakao nerede na ivici građanskog rata kod Kapitola i izokrenuo principe američke demokratije. Govorilo se o kraju ere "trampizma" i malo ko mu je davao šanse za povratak na političku mapu.

Džozef Bajden se kao predsednik u narednim godinama mučio sa koronavirusom, inflacijom, američkim trupama u Avganistanu i globalnim sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Trampova borba bila je lična – sudilo mu se navodno podstrekivanje šestojanuarskih nemira ispred zgrade Kongresa, nepoštovanje Ustava i izbornih zakona, nedolično ponašanje i seksualno uznemiravanje. Dva puta je opozvan i jednom osuđen. Pad je izgledao spektakularno.

Međutim, promućurno, i mic-po-mic, bivši lider Amerike odstranio je nelojalne u svojoj partiji, zaigrao sa štihovima poput ekonomije i imigracije i republikansku nominaciju za predsedničke izbore 2024. osvojio bez trzavica, ostavljajući stranačke rivale u prašini. U kampanji za istorijske udžbenike preživeo je dva atentata, borio se protiv dvoje neharizmatičnih kandidata demokrata i zaobišao je tradicionalne medije, birajući viralniji put do glasača. Naposletku, ubedljivo je pobedio Kamalu Haris u predsedničkoj trci.

U izbornoj noći bio je u centru pažnje i samouveren kada je izašao na binu štaba u Palm Biču u pratnji supruge Melanije, svoje dece i bliskih saradnika. Jedan od najbližih, budući potpredsednik Džej Di Vens, najavio je trijumf kao najveći politički povratak u istoriji, a 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država je građanima obećao "zlatno doba".

"Ispisali smo istoriju! Ovo je najveći uspeh i neću stati dok Ameriku ponovo ne učinimo velikom", rekao je novoizabrani lider masi zadovoljnih pristalica dok se sa razglasa čula poletna melodija "Y.M.C.A" grupe Vilidž pipl (Village people), koja je najavila Trampov drugi mandat i novu kartu za Ovalni kabinet.

Kamalin krah i povratak otpisanog

Sat vremena po zatvaranju birališta na istoku Sjedinjenih Država, na čijem područuju se nalazi nekoliko saveznih država ključnih za 60. predsedničke izbore, bilo je jasno da Kamala Haris nije uspela. U štabu demokrata procurela je informacija da se njihova kanidadatkinja neće ni obratiti simpatizerima.

"Izbori su po Donalda Trampa prošli veoma komotno", kaže izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar u razgovoru za Internet portal Radio-televizije Srbije (RTS).

Najave o neizvesnoj trci raspršile su se za tren. Tramp je pobedio u svih sedam kolebljivih država, osvojivši 312 glasova u Elektorskom koledžu, od potrebnih 270. Ima i više glasova ukupno, što republikancima nije uspelo još od 2004. i Džordža Vokera Buša. Povratili su većinu u Senatu i najverovatnije je zadržali u Predstavničkom domu. Pobeda je apsolutna.

"Pokazalo se da je ekonomija bila ključna, a da su Amerikanci jako nezadovoljni zaradama, imigracijom i bezbednosnom situacijom, što je Tramp iskoristio, i došao do određenih niša birača", primećuje Klačar.

Demokrate i Harisova nisu uspeli da pridobiju podršku tamo gde im je bila neophodna, kod Afroamerikanaca, Latinoamerikanaca i mladih žena čije je pravo na abortus ugroženo. Sa druge strane, Tramp je poboljšao poziciju kod Latinoamerikanaca i Afroamerikanaca i zadržao poverenje bele radničke klase. Oformio je svojevrsnu multietničku koaliciju manjina i Amerikanaca bez diplome fakulteta, što je san demokrata.

"Oboje su insistirali na mikrotargetiranju, ali je Tramp pogodio sa gostovanjima u podkastima gde je privukao pažnju mlađih muškaraca bez visokog obrazovanja. Tamo gde je tle bilo pogodno, u ruralnim krajevima i predgrađima, to je donelo rezultat", ocenjuje izvršni direktor CeSID-a.

Kandidat republikanaca tako je dobio drugu šansu kroz razdvojeni mandat, što je uradio još jedino Gruver Klivlend krajem 19. veka, a demokrate priliku da konačno osveže stranku. Za Vuka Vuksanovića, višeg istraživača Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), ishod izbora nije iznenađujuć.

"Neuspeh demokrata je ozbiljan i govori u prilog tome da su zapostavili potrebe i razmišljanja običnih Amerikanaca. Kao i 2016, glasanje je bila pobuna protiv hiperglobalizacije, neoliberalne političke ekonomije, nekontrolisane imigracije, kulture političke korektnosti i stare intervencionističke spoljne politike", sumira Vuksanović za Internet portal RTS-a.

Harisova nije jedina odgovorna za debakl. Na tom tragu je Nensi Pelosi, bivša predsednica Donjeg doma američkog Kongresa i prvakinja Demokratske stranke, kada kaže da je Džozef Bajden morao ranije da se povuče iz kampanje.

Bajden je tvrdoglavo verovao da je najbolji protivnik republikancima. Kada se razjasnilo da nije, neposredno posle julskog atentata na Trampa, bilo je kasno za pokretanje složenog procesa partijskih predizbornih nominacija. Harisovoj je bačen "vruć krompir", a dosadašnja potpredsednica je samo na kratko stvar držala u svojim rukama. Ubrzo su istaknuti njeni nedostaci – neharizmatičnost i izveštačenost – na šta ukazuje i Klačar.

"Kamala je politički limitirana. Demokrate su joj obezbedile dobru kampanju i poruke za birače. Nedostajao je nosilac koji bi to bolje izneo", uveren je direktor CeSID-a.

Kada je dve trećine američkih građana sa pravom glasa nezadovoljno pravcem kojim zemlja ide, a mnoge od njih žuljaju visoke cene i rekordni prilivi migranata, ni talentovanijim kandidatima ne bi bilo lako da se suprotstave Trampovim zavodljivim obećanjima.

Bajden je nasledio haos izazvan najvećom svetskom pandemijom. Bio je predsednik kada je Rusija napala Ukrajinu, a Izrael brutalno odgovorio na Hamasov masakr i razbuktao sukob širom Bliskog istoka. Sveopšta kriza je uzrokovala inflaciju i kod Amerikanaca je proradila nostalgija i sećanje na Trampovo doba kada je benzin bio jeftin, a kamate niske. Novoizabrani predsednik nije propustio svaku šansu da na to i podseti. Često je na mitinzima poentirao sa pitanjem: "Da li vam je sada bolje nego pre dve godine?"

Polarizovano društvo biralo je između politika promena i kontinuiteta. Tramp je obećao radikalizaciju, a Harisova je izabrala Bajdenov kurs da je i status kvo bolji od rizika koji sa sobom u Belu kuću unosi nepredvidivi preduzetnik. Izglasana je promena po svaku cenu, a Vuksanović predviđa da Demokratskoj stranci sada sledi preispitivanje.

"Doći će do sudara centrista i radikalne levice. Ipak, šta god da se dogodi, ključan je problem radikalne liberalne agende. U državama u kojima imaju vlast, to može da dovede do novih gubitaka. Moraju da se sete odgovora na pitanja o radničkoj klasi i nekontrolisanim migracijama", naglašava viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Trampova Bela kuća – ko su novi podstanari

Kada je Donald Tramp prvi put došao u Ovalni kabinet bio je politički naturščik. Tada se okružio iskusnijim kadrom koji je umeo da smiri njegove "niske strasti". Međutim, sa brojnima se posvađao još tokom prvog mandata i sada ne želi da igra po pravilima, već traži odanije savetništvo. Uoči polaganja zakletve, 20. januara sledeće godine, biće poznat spisak odabranih.

"Tramp sada zna kako funkcioniše administracija i biće osvetoljubiv prema delu činovnika za koje smatra da su ga podrivali ili osuđivali tokom i posle njegovog prethodnog mandata. Naravno, neće to biti neki novi Hitler, kakvim ga pojedinci predstavljaju, ali će verovatno biti marginalizovanih uloga", ističe Vuksanović.

Sedmicu posle pobede, već je imenovao šeficu kabineta Suzi Vajls, prvu ženu na toj funkciji, voditeljku i direktorku njegove kampanje. Za bezbednost granica biće zadužen Tomas Homan, bivši vršilac dužnosti direktora Službe za imigraciju i carinu, a zaštitu životne sredine vodiće nekadašnji republikanski kongresmen iz Njujorka Li Zeldin. Njegova koleginica Elis Stefanik će predstavljati Sjedinjene Države u Ujedinjenim nacijama.

Kada je reč o članovima porodice, ćerka Ivanka i njen suprug Džared Kušner bili su Trampovi specijalni savetnici od 2017. do 2021. godine.

Zet se verovatno neće vraćati u Vašington, ali će kao bivši poverenik za Bliski istok – i čovek zaslužan za "Abrahamov sporazum" i uspostavljanje diplomatskih odnosa Izraela sa nekoliko arapskih zemalja – biti zadužen za ovaj region. Ivanki se u preraspodeli predviđa mesto ambasadorke. Trampova snaja Lara, supruga sina Erika, razmatra se za savetnicu u novoj administraciji. Do sada je upravljala lancem porodičnih hotela, a u stranci je bila zadužena za političko čišćenje nepodobnog rukovodstva.

Nekadašnji senator Floride i bivši Trampov kritičar Mark Rubio trebalo bi da bude državni sekretar, dok je mesto savetnika za nacionalnu bezbednost već pripalo kongresmenu Majku Volcu. Za obe pozicije je u početku razmatran i Ričard Grenel, Trampov verni vojnik i izaslanik za Beograd i Prištinu.

Grenel je bio ambasador u Berlinu od 2018. do 2020. Kao vršilac dužnosti je koordinirao obaveštajnim službama, a trenutno je viši savetnik u Inicijativi za zaštitu Amerike, koja se protivi širenju kineskog uticaja u svetu. U dobrim je odnosima sa Beogradom, a u lošim sa Aljbinom Kurtijem.

Američki saveznici i neprijatelji osluškuju ko će biti na čelu Pentagona.

Za ministra odbrane figurira Majk Pompeo, bitan šraf prethodnog Trampovog kabineta – bivši državni sekretar i direktor CIA. Direktorsko mesto Centralne obaveštajne agencije (CIA) pripala je Džonu Retklifu. Guvernerka Južne Dakote Kristi Noem odabrana je za šeficu Odeljenja za unutrašnju bezbednost, jedne od najvažnijih vladinih agencija, posebno u vidu zaštite granica sa Meksikom. 

Milijarderi Skot Besent i Džon Polson spominju se kao mogući rukovodioci Ministarstva finansija. Besent je ekonomski savetnik republikanaca, zadužen za pitanja uvoza i carina, a Polson jedan od najistaknutijih predstavnika finansijskog establišmenta.

Bitna uloga namenjena je i najbogatijem čoveku sveta Ilonu Masku, vlasniku kompanija "Tesla", "Iks" (Tviter), "Spejs iks" i "Starlink". Mask je tokom leta otvoreno podržao Trampa i aktivirao se u kampanji, koju je finansirao sa više od 115 miliona dolara. Američki politički analitičar Ijan Bremer ovu Maskovu investiciju smatra najisplativijom do sada.

Multimilijarder će biti zadužen za "resor efikasnosti", odnosno, unapređivanje vašingtonske birokratrije, koja je trn u oku Trampa i korporativnog sveta. Ipak, da nije reč o Maskovoj altruističkoj naravi, ukazuju brojne koristi koje on već ima od saradnje sa vladom. Američki svemirski program NASA zasniva se na infrastrukturi Spejs iksa.

Naposletku, Robert Frensis Kenedi mlađi, bratanac ubijenog 35. američkog predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija, spominje se kao novi ministar zdravlja. Robert Kenedi bio je nezavisni predsednički kandidat na nedavno održanim izborima i u anketama je imao solidnu podršku birača kada je odustao od trke i stao iza Trampa.

Novi predsednik je najavio da će mu dati zdravstvo da tamo radi šta želi, a Kenedija mediji vide kao protivnika vakcinacije poznatog po nizu spornih izjava o zdravlju i uzročnicima zdravstvenih tegoba. Posle Trampove pobede poručio je da "nikome neće oduzeti vakcine", ali da će raditi na njihovoj bezbednosti i borbi da Amerikanci sami odlučuju o svom telu.

Vrli novi svet i Amerika na prvom mestu

Donald Tramp tvrdi da će projekat "Amerika na prvom mestu" dosledno primenjivati i u drugom mandatu. Američka spoljna politika bitan je šraf tog programa.

NATO – odbrana i poslednji dani

Obećao je delimično povlačenje iz NATO-a zato što, kako navodi, nije dužnost Sjedinjenih Država da daju i štite više od drugih članica.

Američko napuštanje Alijanse označilo bi i kraj koncepta "svi za jednog, jedan za sve" na kojem Severnoatlantski savez počiva od Drugog svetskog rata.

Izvesnije je da Tramp preti odlaskom kako bi partnere naterao na još veće izdatke za zajedničku odbranu.

Kina – derbi na Pacifiku 

Odnos prema Kini za Ameriku je daleko važniji od taktiziranja u vezi sa izvlačenjem novca za NATO.

"Za Vašington su u 21. veku Kina i Pacifik prioritet nad prioritetima", potvrđuje Vuk Vuksanović.

Tramp je u prvom mandatu govorio da voli i ceni lidera Pekinga Sija Đinpinga, ali je drastično podigao carine na kinesku robu. Kina je uzvratila jednako visokim tarifama na američke proizvode. Napori da se šteta smanji propali su pošto je Tramp u jeku borbe protiv kovida-19 optužio Kineze za širenje virusa, što su mu u Pekingu zamerili.

"Lični odnos je jedno, a međudržavni drugo. Kina jedina u 21. veku ima potencijal da SAD zameni kao dominantnu supersilu. Amerika će je i tretirati kao direktnog izazivača, poput odnosa prema Nemačkoj pre Drugog svetskog rata, Japanu posle toga i Sovjetskom Savezu za vreme hladnog rata", upoređuje istraživač BCBP-a.

Tokom aktuelne kampanje, Tramp je predsednika Kine opisao kao "briljantnog, opasnog i efikasnog lidera koji 'gvozdenom pesnicom' kontroliše više od milijardu ljudi". Iza hvalospeva se promalja novo i postepeno uvođenje carina za robu iz Kine, i do 60 odsto. Profesor Savremenih ekonomskih sistema na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Aleksandar Milošević smatra da je u pitanju pregovarački adut Bele kuće.

"Imajući u vidu transakcionu prirodu novog-starog predsednika, fazno uvođenje carina je najverovatniji ishod. Zagovornici američke protekcionističke spoljnotrgovinske politike se nadaju da će kineski izvoznici smanjiti cene i na sebe preuzeti teret novih carinskih opterećenja sa ciljem zadržavanja njihove značajne uloge na američkom tržištu, što je dosta optimistično postavljanje stvari", analizira Milošević za Internet portal RTS-a.

EU – bolesnik sa Starog kontinenta

Američko-kineski spor odražava se i na Evropsku uniju, a zategnuti odnosi dešavaju se u doba kada su njene članice posebno krhke.

Evropske ekonomije zaostaju i za Pekingom i za Vašingtonom u inovacijama, produktivnosti i po investicijama. Perjanice Unije, Nemačka i Francuska, opterećene su političkim krizama i rastom desnice. Dok EU drži visoke carine na pojedine sektore kineske industrije, SAD najavljuju uvođenje tarifa za robu zemalja članica.

"EU ne može efikasno da upravlja trgovinskim sukobima sa Kinom i Amerikom istovremeno, imajući u vidu njihovo skorašnje uvođenje carina na uvoz kineskih električnih automobila i pretnju sličnim merama sa kineske strane", ukazuje Milošević.

Vuksanović tvrdi da je Evropska unija na više nivoa najveći gubitaš američkih izbora.

"Tramp je optužuje da daje malo novca za NATO. Sada su u opticaju i carine. Ali, više od svega, Unija kao tvorevina predstavlja oličenje globalizacije, suprotstavljanja nacionalizmu i branu za trgovinski protekcionizam… Dakle, sve ono što Tramp ne želi. Medeni mesec je završen i Evropa više nije u fokusu", zaključuje Vuksanović.

Ukrajina i Rusija – rat i mir

Kolateralna šteta Trampove pobede i najavljenog zaokreta u američkoj spoljnoj politici je i Ukrajina, čiji je predsednik Volodomir Zelenski od administracije Džozefa Bajdena do sada obezbedio 64 milijardi dolara vojne pomoći za borbu u ratu sa Rusijom. Republikanci žele kresanje dotacija za Kijev.

"Tramp po pitanju rata u Ukrajini najviše odudara od američkog spoljnopolitičkog establišmenta. Imaće mnogo prepreka u jakom antiruskom lobiju u Kongresu, čak i sa većinama", procenjuje istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Novi šef države se zabavljao tvrdnjom da sukob na istoku Evrope može da okonča za jedan dan.

Međutim, pojedine stručne analize njegovih bivših saradnika iz maja 2024. godine nagoveštavaju nove čekove i pošiljke oružja Vrhovnoj radi. Podrška će, smatra se, biti uslovljena mirovnim pregovorima sa Moskvom. Sa druge strane, Kremlj bi navodno bio odobrovoljen garancijama da Ukrajina neće postati deo NATO-a, a osvojene teritorije tražene nazad.

"Pitanje je i koliko poverenje Tramp uživa kod Vladimira Putina, pa možda i on zaključi da su stvari otišle predaleko da bi se selo za pregovarački sto", kaže Vuksanović.

Izrael – odrešene ruke Benjamina Netanjahua

Ako su Zelenski i EU tugovali zbog poraza Kamale Haris, izraelski premijer Benjamin Netanjahu se sigurno radovao promenama u Beloj kući. Netanjahu insistira na velikom prijateljstvu koje ima sa Trampom. Snažan savez dvojice lidera zasnovan je na jakom jevrejskom lobiju u Americi.

Tramp je 2018. godine američku ambasadu preselio iz Tel Aviva u Jerusalim, smatrajući grad izraelskom prestonicom. Palestinci su protestovali, jer im je Vašington oduzeo pravo na centar njihovog verskog života i nacionalnih težnji. U sklopu kampanje za reizbor 2020. Tramp je posredovao u otopljavanju odnosa Izraela sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Marokom, Bahreinom i Sudanom kroz "Abrahamov sporazum".

Izopšteni su jedino Palestinci, a bure baruta je eksplodiralo kada je Tramp uveliko bio van Bele kuće. Radikalni Hamas, pod čijom kontrolom je palestinska enklava, izvršio je u jesen 2023. upad na jug Izraela, koji je potom žestoko uzvratio. Za nešto više od godinu dana krvavog sukoba kome se ne nazire kraj, poginulo je oko 50.000 ljudi u Gazi, Libanu, Siriji, Jemenu, Iraku, Iranu, Izraelu i na Zapadnoj obali.

"Sporazum Abraham indirektno je pospešio sukobe. Lideri Hamasa su zaključili da arapski svet prihvata Izrael, ostavljajući palestinsko pitanje po strani. Želeli su da na mapi Bliskog istoka ponovo bude mesta i za tu temu, što su, ipostaviće se, i uspeli", smatra Vuksanović.

Džozef Bajedn je više puta optužio Netanjahua da insistira na sukobima u Pojasu Gaze kako bi produžio svoju vladavinu. Čini se da će predsednik izraelske vlade kod Trampa imati blanko potpis da u Gazi, Libanu, Siriji i na Zapadnoj obali radi šta god hoće.

Moguća je i revitalizacija "Abrahamovog sporazuma", a Ijan Bremer u svojoj analizi predviđa da će Saudijska Arabija, najbogatija zemlja Bliskog istoka, biti prvi sledeći kapitalac Trampove proizraelske politike.

Iran – probuđeni neprijatelj Amerike

Iran je najveća protivteža Izraelu na Bliskom istoku, a tenzije između dve zemlje rastu u otvoreni rat. Smirivanju situacije ne doprinosi to što je na čelu Vašingtona osoba koju Teheran pamti samo po zlu.

Iako se Tramp hvali kako nije pokrenuo nijedan rat, američka vojska je delovala u brojnim inostranim operacijama od 2017. do 2021. Najrizičnija od njih bila je usmerena protiv Kasema Solejmanija, generala specijalnih jedinica Revolucionarne garde i drugog čoveka Irana, čija je smrt zadala veliki udarac režimu ajatolaha Alija Hamneija.

Rizično je bilo i američko povlačenja iz Nuklearnog sporazuma sa Iranom, dokumenta koji je za cilj imao sprečavanje razvoja iranskog nuklearnog naoružanja. Potez koji je međunarodna zajednica osudila, Netanjahu je pozdravio.

Šest godina kasnije, Teheran je bliži proizvodnji dovoljne količine obogaćenog uranijuma, a Tramp otvorenoj podršci Izraelu da bombarduje iranska nuklearna postrojenja.

Srbija – opklada "na sigurno"

Pre nego što je Džozef Bajden pobedio Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2020. godine, balkanske zemlje izabrale su stranu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić priklonio se republikanskom kandidatu.

Viši analitičar Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović tada je u svojoj analizi primetio da je ova "neuspešna opklada" zasnovana na proceni da bi Srbija pod Trampovim vođstvom imala nešto bolji tretman u sporu sa Prištinom i šansu da Beograd postane partner Vašingtona.

Četiri godine kasnije, posle Trampove pobede, sličan ulog deluje isplativije. Dvojica predsednika su već razgovarala telefonom, a Vučić veruje u snažnije partnerstvo Srbije i Sjedinjenih Država.

Bitan faktor je i moguće imenovanje Ričarda Grenela na neku od funkcija u Trampovoj administraciji. Grenel poznaje sporove Beograda i Prištine i oštar je kritičar Aljbina Kurtija.

"Iz perspektive Beograda, važnije je to da li će Grenel biti deo administracije, nego ko je predsednik. Grenel se promoviše kao dobri poznavalac prilika na Balkanu, i u tom kontekstu, Vučić ima više razloga da se raduje od Kurtija", konstatuje Vuksanović.

Tramp je vodio Ameriku i kada su Vučić i tadašnji premijer privremenih prištinskih institucija Avdulah Hoti potpisali Vašingtonski sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Srbija se sporazumom obavezala da će na godinu dana obustaviti kampanju sprečavanja i povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova. Takođe, prihvatila je da preseli ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim, što se nije dogodilo. Priština i Izrael uspostavili su diplomatske odnose posle međusobnog priznanja.

Vašingtonski sporazum više je bio Trampov predizborni eksperiment, nego suštinki pokušaj da dođe do normalizacije. Vuksanović, stoga, ne očekuje radikalnu promenu američkog stava na Balkanu.

"Može da dođe do određene političke autonomije srpske zajednice na KiM, naročito na severu, boljeg ekonomskog položaja ili jače zaštite srpskih kulturnih i verskih spomenika, ali ne i nekih radikalnijih pomeranja", zaključuje Vuksanović.

Porezi dole

Ekonomija je bila ključna tema američkih izbora, a Donald Tramp planira radikalne mere u ovoj oblasti. Tramp veruje da je Amerika dovoljna samoj sebi i da sama može da proizvede skoro sve što joj je potrebno – od hrane do električnih baterija ili mikročipova.

Sjedinjene Države u praksi žive od potrošnje svojih građana, a kupovna moć Amerikanca je u eri Džozefa Bajdena značajno oslabila. Građani su svedočili najvećoj inflaciji u poslednje četiri decenije. Iako su cene donekle dovedene u red, Amerikanci Trampov mandat povezuju sa stabilnim ekonomskim rastom i nižim cenama. Tramp je zaigrao na sigurnu kartu u kampanji i obećao da će građane vratiti u to doba. Posle pobede je slavodobitno poručio da sledi "zlatna era".

Najavio je smanjenje nameta domaćinstvima i kompanijama, a povećanje carina na stranu robu i industriju. Napalata uvoza biće 10 odsto, a za robu iz Kine 60. Predloženo je brisanje poreza za napojnice i davanja za socijalno osiguranje. Kako primećuje Aleksandar Milošević, osnova je u carinama.

"I to je značajna razlika u odnosu na politiku Bajdenove administracije. Odnosi sa međunarodnim partnerima bi postali složeniji zbog, do sada, više puta izražene namere SAD prema unilateralnom delovanju u ovom domenu", kaže profesor Fakulteta političkih nauka.

Trampov plan je da američke firme natera da proizvode u zemlji i za domaće tržište. Grupa 20 američkih nobelovaca za ekonomiju ukazala je letos da bi ova strategija dodatno opteretila cene proizvoda koji su se uvozili jeftino, poput lekova, mobilnih telefona ili dečjih igračaka. Ujedno, očekuju se i uzvratne mere pogođenih partnera.

Američka kongresna kancelarija za budžet procenjuje deficit od oko šest odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) u narednoj deceniji, što je značajna cifra za mirnu ekonomiju.

"Procene Komiteta za odgovorni federalni budžet idu i do 12 odsto BDP-a. Iako su berze pozitivno reagovale na Trampovu pobedu, verujući u stimulisanje investicija i podsticanje ekonomskih aktivnosti, najavljeno smanjenje poreskih opterećenja bi vodilo ka dugoročnim ekonomskim izazovima", zaključuje Milošević.

Zidovi gore

Kao i tokom prvog mandata, pitanje imigracije zauzelo je centralno mesto u aktuelnoj kampanji Donalda Trampa. Jedno od važnijih obećanja novog predsednika je "popravka" američkih granica zbog velikog broja ilegalnih migranata. Najavljena je i najveća deportacija svih bez odgovarajućih dokumenata u istoriji zemlje. Ipak, pored socijalno-pravnih zavrzlami, posledice bi se u tom slučaju prenele i na ekonomiju.

Na "crno" u Sjedinjenim Državama radi oko osam miliona migranata, čije bi otpuštanje smanjilo budžetska sredstva za oko sedam odsto u naredne tri godine, procene su Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju.

Migranti rade ono što Amerikanci ne žele, u ugostiteljstvu, na građevini i u poljoprivredi.

"Ispunjavanje predizbornog obećanja o masovnoj deportaciji bi negativno uticalo na američku ekonomiju kroz smanjenje ponude radne snage i pad BDP-a", sumira Milošević.

Masovne deporatcije verovatno bi izazvale i masovan otpor u državi. Kalifornija i Njujork već su odbili učešće u progonstvu. Realniji ishod je stroža kontrola graničnih prelaza, čime bi se zaustavio masovan priliv migranata, kakav je postojao u doba Džozefa Bajdena.

"Čak i da dođe do vrlo ograničene deportacije, ili do striktnije primene graničnih kontrola i onemogućavanja novih migracija, to bi imalo negativne posledice po građevinsku industriju, poljoprivrednu proizvodnju, a povećali bi se i inflatorni pritisci", ističe profesor FPN-a.

U svakom slučaju, Tramp je obećao završetak izgradnje zida duž granice sa Meksikom. Pomalo je komično što će ga verovatno graditi baš oni za koje je ova prepreka namenjena.

"Buši, bejbi, buši"

U sklopu ekonomskog oporavka, republikanci i Donald Tramp najavili su brojne promene u energetskom sektoru, koje se odnose i na ekološku politiku. Mantra "buši, bejbi, buši", pogodna je za razumevanje Trampovih ideja u ovom polju. Reč je o obećanju da će se troškovi energije smanjiti povećanjem proizvodnje nafte.

Zahvaljujući tehnologiji frekinga, ekološki upitnoj eksploataciji gasa iz škriljaca, Sjedinjene Države veruju da su energetski obezbeđene. Tramp neće zabraniti freking, već planira i da ukine mnogobrojne zabrane u industriji nafte i gasa koje je uvela administracija Džozefa Bajdena, poput moratorijuma na izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG). Ideja je da rezervoari budu puni jeftinim gorivom.

Novoizabrani predsednik ni tokom prvog mandata nije puno mario za klimatske promene. Svojevremeno ih je opisao "prevarom" koju Kina zloupotrebljava da bi opteretila američku industriju. Izašao je iz Pariskog klimatskog sporazuma i ponovo planira da to uradi, pošto je Bajden poništio njegovu odluku.

Bio je i protiv vozila na električni pogon, ali je promenio mišljenje otkako je Ilon Mask obezbedio podršku i novac za kampanju: "Nemam izbora, podržao me je. Sada sam za električne automobile."

Ko je oklevetao Donalda T. 

Donaldu Trampu je izborna pobeda omogućila gotovo neograničenu slobodu.

Protiv 45. i 47. američkog predsednika podignute su četiri optužnice. Po osnovu jedne je i osuđen, čekajući izricanje kazne. Međutim, sve pravne nevolje po njega zapravo su okončane kada je osvojio većinu elektorskih glasova, pošto je Vrhovni sud ranije presudio da šef države uživa potpuni imunitet.

Tramp je 30. maja 2024. godine proglašen krivim za falsifikovanje poslovne dokumentacije u cilju prikupljanja 130.000 dolara namenjenih porno glumici Stormi Danijels u zamenu za njeno ćutanje o njihovoj seksualnoj vezi pre predsedničkih izbora 2016.

Njujorški sud je 26. novembra trebalo da izrekne kaznu u ovom slučaju, a sudija je zatražio pauziranje postupka. Čak i da je potvrdio kaznu, mogao je samo da je odredi i suspenduje je dok traje mandat. Za ostala suđenja nisu ni zakazana ročišta, a već je zatraženo stopiranje slučajeva zbog novonastale situacije bez presedana.

I da jesu, optužnice za podsticanje nereda kod Kapitola 6. januara 2021. i prikrivanje tajnih dokumenata na svom imanju na Floridi lako mogu da se izbrišu kada Tramp stupi na funkciju. Njegov državni tužilac samo treba da otpusti specijalnog tužioca Džeka Smita, što je i najavljeno.

Optužnica za pokušaj poništavanja izbornih rezultata iz 2020. u Džordžiji već je obustavljena zbog sukoba interesa u vezi sa okružnom tužiteljkom Fani Vilis i izvesno je da neće ni biti procesuirana.

Takođe, kada postane predsednik, Tramp može da pomiluje i osuđenike odgovorne za upad u zgradu Kongresa i nerede ispred Kapitola. Ipak, nagovestio je da će amnestirati tek nekolicinu okrivljenih, za koje smatra da su nepravedno u zatvoru.

Naposletku, jasno je poručio da neće potpisati zakon o nacionalnoj zabrani abortusa, pošto je Vrhovni sud 2022. poništio to istorijsko i ustavno pravo. Reproduktivna prava postala su ključna tema kampanje Kamale Haris, a mnogi su se pribojavali da će Tramp podleći pritisku konzervativnih frakcija stranke, koji zahtevaju saveznu zabranu abortusa.

Nadmoć, neograničena sloboda i maksimalna odgovornost

Sjedinjene Države i svet očekuju turbulentne godine.

Donald Tramp ima solidnu većinu za sprovođenje svog plana da Ameriku, kako kaže, ponovo učini velikom. Mandat je skoro neograničen, a odgovornost utoliko veća, primećuje direktor CeSid-a Bojan Klačar.

"Faktički imaju dve godine, do sledećih međuizbora za Kongres, da bez ikakve barijere sprovode sve što su zamislili. To nosi veliku odgovornost, jer su očekivanja onih koji su sada glasali za Trampa na maksimumu", ukazuje Klačar.

Vuk Vukasnović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da Tramp nosi breme najmoćnijeg američkog predsednika još od Frenklina Delana Ruzvelta i perioda Drugog svetskog rata.

"Senat će mu omogućiti postavljanje svojih ljudi na ključna mesta u kabinetu i, uopšte, u državnoj administraciji. Pomoći će mu i za imenovanja svojih izbora u Vrhovnom sudu, kada za to dođe vreme", objašnjava Vuksanović.

Čini se da su demokrate, na čelu sa Kamalom Haris i Džozefom Bajdenom, pozvale na smirivanje strasti i mirnu tranziciju dveju administracija. Oboje su razgovarali sa svojim rivalom, čestitali mu na pobedi i prisustvovaće Trampovoj inauguraciji.

Međutim, pozivajući se na tradiciju i ustav, Bajden i Harisova pozivaju Trampa da bude lojalan zakonima. U suprotnom će, kažu, reagovati.

Ova "pretnja" imala je smisla u prošlom sazivu. Ali, republikanci imaju većinu u, verovatno, oba doma Kongresa, dok je Trampova administracia lojalnija njemu nego ustavu. Institucije ograničenja vlasti poput opoziva pokazale su se krhkim, a zaštitne ograde svevlašća znatno su slabije u odnosu na Trampov prvi mandat.

"To ipak ne znači da Tramp može da radi šta hoće. Amerika je i dalje država sa jakom administracijom i institucijama. Brojne Trampove odluke mogu da budu opstruirane ako se pokažu rizičnim i nepredvidljivim", smatra analitičar Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Sa druge strane, Tramp je u kampanji najavio da će se ponašati kao "diktator, ali samo na jedan dan", shodno težnji da u administraciju uvrsti pouzdane saradnike nauštrb profesionalnom kabinetu. Demokratama se zahvalio na saradnji u prenosu vlasti i saglasan je da naciji treba pomirenje. Vuksanović ne veruje da će do zbližavanja doći tako lako.

"Činjenica je da se i dalje radi o izuzetno polarizovanoj zemlji. Jedna trećina građana, možda i polovina, pristupa drugoj strani kao zaista nemoralnim uzurpatorima. U praksi još uvek nećemo videti veći stepen političke harmonije i funkcionalnosti u Americi", zaključuje Vuksanović i procenjuje da bi Džej Di Vens, kao predsednički kandidat republikanaca na sledećim izborima, mogao da poploča put nadmoći Republikanske stranke.

"Ujedno i da zacementira novi oblik američkog konzervativizma, sličan periodu dominacije u eri Ronalda Regana. Pogotovo, ako demokrate nastave da im nabacuju zicere".