Šta sve može snaga volje i kad se živi bez šaka i kolena

“Ako ima zdrav duh čovek, onda zdravo razmišlja, zdravo donosi odluke, živi zdravo”, to je, čini se, životna deviza Branka Radunkovića iz Prnjavora kod Kragujevca.

I, kako tvrdi, ne postoji nemoguće. Rođen juna 1941. u selu Breziku u Slavoniji, bez šaka i kolena, kao šesto dete u porodici. Kroz život je hodao bez pomagala. Smatraju ga i medicinskim fenomenom, a on ne oseća da je drugačiji od drugih, iako priznaje da nije lako.

“Teško je ko izgubi ruku. Znate, kad idem na Banjicu, među one kojima su odsekli (ruku). To je drugo  – imat, pa ne imat, ali ja nisam imao. Nisam patio od kompleksa, ali to je zahvaljujući mojoj mami. Ona od rođenja nije dozvolila u kući da budem omalovažen, a ni povlašten, isto kao i svi. Tako onda i u mestu, selu, raširilo se i tako su moji drugari bili sa mnom kao da sam naj, naj, naj”, seća se Branko.

A zahvaljujući svom drugu Braćunu, trgovcu, koji mu je doneo prvu tablu kartona, sa 18 godina počeo je da pravi makete manastira, katedrala, džamija. Samo dve godine kasnije, imao je prvu izložbu. Do sada ih je održao oko 300 širom Evrope.

Napravio je više od 100 maketa, iako se već, zbog starosti, petnaestak godina ne bavi time.

Objašnjava kako je pravio makete: “Tako što držim nož u ustima i sečem uz lenjir, i tako više puta, a kad se lepi isto tako hvatam ustima i namažem (lepak) četkicom.”

Mirna luka i životna saputnica

Mnoge makete su mu uništene tokom rata devedesetih godina prošlog veka. Selio se i na kraju je mirnu luku pronašao u selu Prnjavoru. Već više od pola veka kraj Branka je njegova supruga Jovanka.

“Sve sam sebe posluži, ne treba mu puno pomoći, ali naravno ja baš ne dam da on sve sam. Za ovih 53 godine nema primedbe. Kako će biti dalje ne znam”, kaže Jovanka Radunković, Brankova supruga.

Ali, Branko zna. Čeka ga objavljivanje četvrtog izdanja knjige “Volja čini čuda”, čiji je autor. Monografija je nastala tako što ju je snimao na kasetofonu, pa je uz pomoć prijatelja reči pretvorio u tekst.

Knjiga, kao i deo maketa, fotografija, izloženi su u njegovoj kućnoj galeriji. Sada ima samo jednu želju.

“Samo da udomim negde moje radove i dokumente koji su vrlo vrlo važni”, naglašava Branko.

Bio je i crkveni horovođa i time je nadomestio svoju neostvarenu životnu želju da bude sveštenik. Danas u osamdesettrećoj godini i dalje drži predavanja širom Srbije.

Dokaz je da se sve može, kada se hoće, uz, kako Branko kaže, veru, ljubav i nadu.