Крагујевац: Како олакшати живот особама са инвалидитетом

Приступачност, маргинализација, запослење, само су неки од проблема са којима се сусреће и око 10.000 особа са инвалидитетом у Крагујевцу. Међу њима је и двадесетдеветогодишњи Александар Пријовић. У колицима је од рођења, а освојио је више од двадесет медаља у пливању на домаћим и међународним такмичењима.

“Из моје преспективе што се тиче инфраструктуре иде набоље, мењају се ствари, а што се тиче финансијског дела живота то је на неком осредњем нивоу, по мом мишљењу треба доста да се напредује у том смислу. Ја сам тренутно на бироу, тражим посао”, каже Александар Пријовић из Крагујевца.

Његова сугађанка Сања Стојановић, која се отежано креће, тај проблем, на срећу, нема. Не ради у струци, али је пре две деценије, током студентских дана, са још неколико колега основала Удружење студената са хендикепом и помаже младим особама са инвалидитетом.

“Наша основна мисија је да сви студенти, сви млади људи који тачније имају неку врсту хендикепа илити инвалидитета имају могућност да се школују без дискриминације, јер само образован човек може да сагради себи што бољу будућност”, наводи Сања Стојановић из Удружења студената са хендикепом у Крагујевцу.

Живот са сигурном зарадом, односно запослењем. У Крагујевцу је на евиденцији Националне службе за запошљавање око 1.000 особа са инвалидитетом, 130 мање него прошле године.

“Национална служба за запошљавање ту је значи да пружи подршку послодавцима за запошљавање ососба са инвалидитетом, као наравно и за остала лица, и сваке године расписујемо јавне позиве. Предности ових јавних позива су та што послодавци добију средства за запошљавање особа са инвладитетом, а за особе са инвалидитетом тиме лакше долазе до радног места”, каже Горица Бачанин, директорка флијале Националне службе за запошљавање у Крагујевцу.

Уз приступне рампе испред свих градских амбуланти крагујевачког Дома здравља лакше се стиже и до примарне здравствене заштите. Поред тога, та здравствена установа организује и бесплатне превентивне прегледе у просторијама удружења особа са инвалидитетом.

“Циљ је да обиђемо сва удружења и циљ је да сваком појединцу ми на неки начин будемо доступни и да они могу да обаве све оне прегледе, тај неки сет основних неких услуга”, каже Татјана Спасић из Дома здравља Крагујевац.

“Ово је од изузетног значаја и желим да се захвалим овим нашим, да кажемо, белим анђелима”, каже један суграђанин у Савезу слепих у Крагујевцу, а други додаје: “Ово је лепо што су нам оганизовали да то буде у нашим просторијама где се дефинитиве осећамо као код своје куће, избегавамо чекање у редовима.”

Неретко, Крагујевац се наводи као пример добре праксе: финансира пројекте удружења особа са инвалидитетом, рад педесетак асистената, комби превоз… Ипак, надлежни не крију да има простора за напредак.

“Мали број је звучних семафора то треба повећати, обарати ивичњаке како би мобилност била боља, мапе приступачности за особе са инвалидитетом у смислу кафића, установа културе, хотела, спортских објеката и терена. Радимо на томе и ради се на томе, али има јако пуно још да се ради да би заиста са поносом могли да кажемо да смо град пример добре праксе”, сматра др Гордана Дамњановић, помоћник градоначелника Крагујевца за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права.

Да је Крагујевац на добром путу да оправда ту титулу, показује и то што годинама од Заштитника грађана добија признања за приступачност.