Око: Индекс на квадрат – кредити за младе, шта се нуди и има ли непознаница

Први уговори о стамбеним кредитима из програма подршке млађима од 36 година у куповини некретнина са максималним износом до 100.000 евра потписани су у Поштанској штедионици пре седам дана. Помоћник министра финансија Огњен Поповић каже да је потражња младих за субвенционисаним кредитима велика.

"Имамо више од 3.000 апликација, а подаци банке 'Поштанска штедионица' потврђују да је поднето 200 кредита са потпуном документацијом. Пројекат је превазишао очекивања и очекујемо даљи раст пријава, како се све више банака буде укључивало у програм", сматра Поповић.

Напомиње да ће после реализације бити јасно да ли ће понуда од око 5.500 стамбених јединица задовољити потражњу.

"Тих 5.500 стамбених јединица задато је на основу просечних вредности цена некретнина и рата кредита и у односу на 400 милиона евра намењених за ову гарантну шему у наредне четири године. Ако се настави овакав тренд потражње, и програм буде успешан, апсолутно смо спремни да шему проширимо", тврди помоћник министра финансија.

Када је реч о учешћу страних банака у програму, Поповић уверава да ће бити успостављена сарадња и са иностраним банкама.

"Већ смо потписали уговоре са банкама Интеза, Уникредит, ОТП, НЛБ… Очекујемо наставак сарадње", објашњава саговорник.

Лапчић: Револуционарна идеја и гребање по површини

Весна Лапчић, уредница портала "Све о новцу", истиче да су поједини економски аспекти програма, попут субвенција, ниске каматне стопе и револуционарне идеје учешћа у стамбеном кредиту у износу од један одсто, шанса за младе да купе стан.

"Под условом да изузмемо политичка питања – зашто је програм инициран тек када су почеле студентске блокаде и протести и зашто су у шему укључене нове категорије, које до сада за банке нису биле пожељни клијенти, као што су незапослени. Највећи проблем је било високо учешће, а оно је сада ниско", каже Лапчићева.

Ипак, уредница портала "Све о новцу" посматра, како истиче, и шири контекст.

"У Србији се скоро 50 одсто младих од 20 до 25 година тешко осамостаљује – плаћа кирије или купује станове – према истраживањима Еуростата. Извештаји Београдског центра за људска права указују да чак 75 процената младих у земљи има потребу за финансијском подршком, а најчешће им помажу родитељи. Треће, између два пописа становништва, од 2011. до 2022. године, највећи губитак становништва је међу младима од 20 до 24 и од 25 до 29 година. Збирно, то је око 200.000 људи који нису у држави", појашњава Лапчићева.

За њу су програми попут субвенционисаних кредита за младе потребни, али недовољни, јер, како напомиње, неће решити проблем одлива младих кадрова, већ ће само "загребати по површини".

Поповић: Узрок програма нису протести већ одлив становништва

На питање зашто се о државној помоћи младима при куповини стана или куће није причало и пре друштвено-политичке кризе која је у Србији у току од новембра 2024, Поповић наводи да се на програму ради од почетка претходне године и да би процес почео и да није било студентских блокада факултета.

"Овакву гарантну шему не можемо да смислимо преко ноћи. За време кризе изазване коронавирусом морали смо да реагујемо брзо. Сада смо имали времена да се припремимо", сматра Поповић.

Наводи да идеја није настала као реакција на протесте, већ као одговор на одлив становништва.

"Као економиста тврдим да будућност једне земље зависи од људи. Ако они одлазе, демографија је сурова, за 50 или 100 година нећете имати државу. Сагласан сам да ово што сада радимо није довољно, али је у питању један програм у низу многих које смо спровели и које планирамо да спроведемо. Без тога, градили бисмо кулу од песка", илуструје помоћник министра финансија.

Кредит за незапослене – чекајући јемца

Објашњавајући део програма који се односи на гаранцију да и незапослени могу да добију стамбени кредит по условима из гарантне шеме, Поповић уверава да је довољно да постоји кредитно способан јемац.

"Идеја није да јемац гарантује за исплату кредита свих 40 година, већ да младим помогне на почетку, док студент или практикант још није кредитно способан. Рачунамо да ће корисник кредита за шест или десет година почети да ради и привређује, односно, да ће постати кредитно способан", каже Поповић.

Напомиње да ће се појединачни услови кредита разликовати у зависности од тога у којој банци је поднета пријава, али да је држава поставила исту основу за све.

"Банке имају конкуренцију. Могу да дефинишу свој производ, на то не можемо да утичемо. Закон је поставио базу и решио кључна питања учешћа и почетних субвенција по знатно повољнијим условима од комерцијалних", закључује саговорник.

Са друге стране, Лапчић каже да је за њу новина информација да ће незапослени моћи да подигну кредит са роком отплате до 40 година. Према њеним изворима, прописана старосна граница до које ће жирант јемчити за отплату кредита, а то је до седамдесете године живота.

"Нејасно је да ли ће корисник писати акт о продужењу рока отплате, односно, да ли ће са банком саставити потпуно нов уговор. Онда то више нису исте рате и кредити", наглашава саговорница.

Шта после шесте године и који су станови у оптицају

Када је реч о периоду који наступа по престанку државне помоћи, у седмој години отплате кредита, Поповић каже да су за такве евентуалне потешкоће предвиђена средства.

"Међутим, и после шесте године имате кредит који је 30 до 40 одсто јефтинији од тржишних услова. Предвиђамо да ће поред веће рате, у седмој години и плата корисника бити већа. Рата кредита би у сваком тренутку требало да износи између 30 и 40 одсто месечних примања", истиче Поповић.

Сматра да не би требало да дође ни до злоупотреба кредита. Оне би, како каже, биле трајно забележене у кредитним бироима банака. Напомиње и да програм подразумева само оне зграде или станове који су део пројекта финансирања једне банке.

"Инвеститор не зависи од тога да ли ће му неко платити 20, један или 30 процената вредности некретнине. Закон је јасан око типа станова у изградњи који потпадају под ову шему. То су некретнине где имамо банку као финансијера кроз пројекте финансирања и оне зграде код којих постоји извесност завршетка радова", закључује Поповић.

Наглашава да не постоје лимити у вредности стана, али да држава на овај начин доприноси до цифре од 100.000 евра.