Po zagađenosti vazduha Srbija prva u Evropi

U više srpskih gradova zagađenje vazduha ima poguban uticaj na zdravlje ljudi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju, godišnje umre 3.600 osoba od zagađenosti vazduha. Građani su u panici, a nadležni gotovo ništa ne rešavaju. U Smederevu, gde su Železara i individualna ložišta najveći zagađivači, pokrenuta je kampanja "Crveni bedževi", kojom se građani bore za čistiji vazduh.

"Meni je žao za decu. Ne znaju. Na brdima pravite škole. U šumi, vani, a ne u gradu, zagušljivo."

"Meni je dete operisano iz tog razloga. Bila je alergija u vazduhu. Operisan je 3 puta od polipa u nosu. Tako da jako loše utiče na sve nas", žale se neki od anketiranih.

"Suludo je očekivati i kriviti nadležne organe što oni sad momentalno ne reše taj problem. To je zaista suludo. Možemo jedino da očekujemo da se krene u rešenje problema. Suludo je da ne krećemo u rešenje problema i zato mi nosimo ovaj crveni bedž", kaže Nataša Rašković iz Udruženja "Protok 21".

Prema podacima Instituta "Batut", upravo u Podunavskom regionu najveći je malignitet pluća. Na 100 hiljada stanovnika oboli 72,9 osoba. Iza njega je Kolubarski okrug. Jer, Valjevo je jako zagađen grad. I ovde kao u većini naših gradova koncentracija PI EM 10 čestica je nekoliko puta iznad dozvoljene. Period takvog zagađenja zbog lošeg provetravanja traje i po 6 meseci. Pored 10 hiljada domaćinstava, Krušik je veliki zagađivač, jer koristi lignit, čak 70 tona dnevno. Fabrika je uradila novi projekat grejanja i već nekoliko meseci čeka pomoć države. Na ulicama je i 40 hiljada automobila. Grad je doneo mere za prevazilaženje stanja, planirane su i subvencije za nabavku kotlova na pelet, ali je problem što se između dve zime ponavljaju na papiru, a ne sprovode u stvarnosti.

"Ostaje samo pravnicima da pronađu pravni modus na koji način predložene mere mogu da se primene i na taj način donekle smanji aerozagađenje u gradu Valjevu", kaže dr Zoran Živković, zamenik gradonačelnika Valjeva.

Znatno povećana koncentracija čestica sumpor-dioksida u Boru je zbog zastarele tehnologije Rudarsko topioničarskog basena koji je kupio kineski Ziđin. Građani koji se bore za čistiji vazduh predlažu dva rešenja.

Irena Živković iz Udruženje građana "Izbor postoji" kaže da se mora iznova graditi ta peć: "Nova topionica koja nije 2015. godine urađena kako treba. Kinezi kažu da to žele da urade i da im treba vremena i da će 2020. to biti gotovo. Međutim, postoji kratkoročno rešenje, smanjenje proizvodnje na projektni nivo."

U Kraljevu podaci o aerozagađenju kasne nekoliko dana i građani ne znaju kada je njihovo zdravlje najviše ugroženo.

Merenje PM 10 čestica se vrši po kreditovanoj metodi i potrebno je 3 dana da se ti podaci obrade. Znači, istog trenutka kada ih mi dobijemo od Zavoda za javno zdravlje mi ih postavljamo na sajt grada Kraljeva", kaže Branka Čubrilović, iz Službe za zaštitu životne sredine Kraljevo.

Ima, međutim, mišljenja da podaci svetskih instuticija ne odražavaju realnu sliku zagađenja vazduha u Srbiji jer se obrađuju na periodičnom nivou.

"Sajt ER VIRŽUAL preuzima od nas podatke, on ih generiše i emituje u realnom vremenu. I kada pogledamo na satnom nivou situacija može biti takva. Ali pravo stanje vazduha se dobije na godišnjem nivou", objašnjava Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Srbija još nema instituciju koja se bavi aerozagađenjem. Lekari upozoravaju na ozbiljnost situacije tim pre što apsolutne zaštite nema.

"Ove maske koje se povremeno koriste ne mogu da spreče prodiranje tih najmanjih mogućih čestica", kaže dr sci med Saša Jovanović, pulmolog Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu Niš. "Postoje neke maske. Neke apsolutne zaštite nema. Ono što se savetuje je izbegavanje aktivnijih fizičkih aktivnosti u popodnevnim satima, kada su te koncentracije aerozagađenja najveće. Međutim, opet napominjem bez veće akcije na državnom nivou nećemo uspeti da rešimo ovaj problem.

U tom smislu, EPS kao jedan od najvećih zagađivača vazduha najavljuje velika ulaganja u zaštitu životne sredine. Ministarstvo energetike takođe. Urgentno su potrebni i lokalni planovi sa konkretnim merama na delu, jer su Beograd, Novi Sad, Smederevo, Valjevo, Užice, Niš, među najzagađenijim evropskim gradovima sa najvećom koncentracijom PM 10 čestica.