Poslednja "žaba" na putu ka Briselu, Sobranje raspravlja o ustavnim promenama

Poslednja žaba, koju Severna Makedonija mora da proguta na putu ka EU - upisivanje bugarske manjine u ustav, pod velikim je znakom pitanja, jer vladajuća koalicija, bar do sada, nije uspela da obezbedi dvotrećinsku većinu neophodnu kako bi tamošnji parlament, Sobranje usvojio ustavne promene, osme od kada je ta država 1992. godine proglasila nezavisnost.

Ključne ustavne promene, Makedonija je usvojila posle sukoba 2001. godine kada je albanski jezik postao drugi zvanični jezik u toj državi i pre pet godina, kada je posle spora sa Grčkom zemlja promenila ime u Severna Makedonija.

Dnevni red parlamenta podržalo je 70 poslanika, odnosno deset manje od broja neophodnog da bi se bugarska manjina upisala u red konstitutivnih naroda.

"Iza predloga za promenu ustava stoji samo jedan motiv - ulazak u EU. To je ono što očekuje ogromna većina građana. Predlog je naš makedonski, napisan u Skoplju i sa punom odgovornošću odbacujem tezu da se radi o diktatu", rekao je na početku desetodnevne rasprave makedonski premijer Dimitar Kovačevski.

Makedonski premijer je, istovremeno, rekao da se predlogom ustavnih promena ne ugrožava pitanje identiteta Makedonije.

"Pogledajte ulice Skoplja i videćete da je mirno i da građani očekuju bolju budućnost", zaključio je Kovačevski.

Opozicija protiv ustavnih promena

Glavni politički rivali socijal-demokrata, VMRO-DPMNE tvrde da je na sednici postalo jasno da vladajuća koalicija nema dvotrećinsku većinu neophodnu za ustavne promene, navodeći da su vanredni izbori jedini put za izlazak iz krize u koju je ova država zapala.

"Ono što vlada naziva svršenim činom, koji mora da se uzme ili ostavi, narod smatra rasprodajom nacionalnih i državnih interesa", tvrdi šef poslaničke grupe VMRO-DPMNE u Sobranju, Nikola Micevski.

Lider te stranke, Hristijan Mickoski je dan ranije izneo dva preduslova za prihvatanje ustavnih promena - jasne gaarancije EU vezane za makedonski jezik, kulturu i identitet i priznavanje punih prava makedonske manjine u Bugarskoj.

Prema poslednjem popisu, 3.504 osobe koje žive u Severnoj Makedoniji izjasnile su se kao Bugari.

Albanske političke stranke, listom, podržavaju ustavne promene.

Demokratska unija za integracije, koja je od 2001. godine nezaobilazan faktor u fomiranju vlada u Skoplju, podržava ustavne promene tvrdeći da predstavljaju ključ za konsolidaciju demokratije, budućnost i životni standard u Severnoj Makedoniji.

"Potrebno je da date doprinos za ulazak u EU... Imamo istorijsku nadu da se krećemo unapred, umesto da sejemo strah. Glasajte - Za", rekao je poslanik Demokratske unije za integracije, Arbr Ademi.

Pred početak desetodnevne rasprave, vladajuća koalicija delovala je prilično sigurno da će prikupiti dovoljan broj glasova za promenu ustava.

Šta traži Bugarska?

Ustavne promene neophodne su kako bi Severna Makedonija, shodno sporazumu s Bugarskom, načinila naredni korak u procesu evrointegracija. Ključna tačka menjanja makedonskog ustava je uključivanje Bugara kao konstitutivnog naroda.

Pitanje ustavnih promena veliki je zalogaj za vladu na čijem se čelu nalaze socijaldemokrate, koja tek treba da ubedi opoziciju da obezbedi dvotrećinsku većinu, neophodnu za ovakav potez. Ubeđivanje, kako stvari stoje, neće biti preterano lak zalogaj za vlasti, jer najveća opoziciona partija VMRO-DPMNE smatra da su ustavne promene štetne po nacionalne interese.

Bugarska vlada koju je 2020. godine predvodio Bojko Borisov blokirala je makedonski put ka Evropskoj uniji, koristeći prilično oštru retoriku smatrajući da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.

Posle Borisova, vlada Kirila Petkova je unekoliko ublažila stav, ali bez preteranog uticaja na napredak Severne Makedonije, pa su se dve strane, na insistiranje Francuske, dogovorile da Skoplje, ipak, napravi prvi korak ka Briselu, ali da nastavak integracija zavisi od ustavnih promena.

Bugarska je, već godinama, jedina prepreka početku pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom, iako su dve države 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.

Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, iako u Severnoj Makedoniji, prema rezultatima popisa objavljenim u sredu, živi oko 3.500 Bugara.

Bugarska navodi i da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika".