EP: Izglasani kompromisni amandmani

Kompromisni amandmani su usaglašeni između poslaničkih grupa, nakon što su na prvobitni nacrt Dejvida Makalistera podneta čak 222 amandmana, tako da je na kraju ostao 21, prenosi Tanjug.

U prihvaćenim kompromisnim amandmanima stavljen je veći naglasak na potrebu poštovanja slobode štampe, prava manjina i uloge nezavisnih institucija, ali je prihvaćen i amandman šefa parlamentarne grupe za Srbiju Eduarda Kukana, kojim se Evropski savet odlučnije poziva da otvori prva poglavlja u pregovorima o pridruživanju sa Srbijom.

Tako se, prema Kukanovom predlogu, od Evropskog saveta traži da, pored tehničkih uslova za otvaranje poglavlja, "uzme u obzir politički kontekst odnosa Srbije sa EU".

Iako ostaju zahtevi prvobitnog Makalisterovog nacrta da se Srbija priključi sankcijama protiv Rusije, među kompromisne amandmane ušla je i formulacija da ipak treba imati u vidu tradicionalno jake ekonomske, društvene i kulturne veze Beograda i Moskve, kao i potencijalno važnu ulogu Srbije kao predsedavajuće OEBS-u u rešavanju ukrajinske krize.

"Parlament podvlači da državne institucije moraju da rade transparentno i odgovorno i podržava rad zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja", navodi se u još jednom amandmanu koji je predložio Kukan.

Na predlog poslanice Tanje Fajon, Srbija se poziva da otvori arhive Jugoslovenske Narodne Armije i Resora državne bezbednosti kako bi se pomoglo da se dođe do istine o tragičnim događajima iz devedesetih.

Prihvaćen je i amandman Fajonove da EP odlučnije zahteva od vlasti da omoguće uslove za punu slobodu izražavanja i onemoguće pritiske, pretnje i napade na novinare, kao i da se prilikom sprovođenja paketa medijskih zakona povede računa o održivosti i finansijskoj stabilnosti javnih servisa, regionalnih i lokalnih medija.

Posebno je pohvaljena i uloga policije u obezbeđivanju prošlogodišnje "Parade ponosa", uz zahtev da se pojača rad na suzbijanju diskriminacije svih manjina, a ženama omogući ravnopravna zastupljenost u političkim i privrednim institucijama.

Jučerašnja rasprava o amandmanima u Komitetu protekla je u znaku oštre polemike između grupe poslanika iz Hrvatske i većine ostalih članova ovog tela, a pokušaje da se Srbija uslovi osudio je i predstavnik Evropske komisije Sajmon Morđu, koji je prisustvovao sednici.

Hrvatski poslanici su ispoljili veliko nezadovoljstvo što se među predloženim amandmanima nisu našli njihovi zahtevi da Srbija odustane od procesuiranja ratnih zločina počinjenih u Hrvatskoj, pronađe sve nestale i koriguje granicu na Dunavu.

"Naš zahatev je trebalo usvojiti, jer ako Srbija danas sudi Hrvatima, sutra će možda suditi i građanima drugih članica EU", rekla je Marijana Petir, poslanica Hrvatske seljačke stranke, dok je Dubravka Šuica iz HDZ-a rekla da će Hrvatska nastaviti da insistira na ovim pitanjima iako se našla u manjini.

"Naši stavovi moraju da se uvaže, jer Hrvatska ne pristaje da bude država drugog reda", rekla je Šuica.