Ограничен домет европске дипломатије у Лондону, САД преузеле иницијативу

Састанак дипломатских представника Украјине, Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Француске и Немачке, заказан за 23. април, одложен је у последњем тренутку.

Званично образложење организатора – британског Форин офиса, је да разлог одустајање америчког државног секретара Марка Рубија од пута за Лондон.

Међутим, да секретар Рубио неће доћи, било је познато дан раније и у првом тренутку Форин офис није одустајао од најављеног састанка.

Осим Рубија, пут у Лондон отказао је и специјални амерички изасланик за Блиски Исток Стив Виткоф.

Образложено је да се он припрема за одлазак у Москву до краја недеље, где треба да се четврти пут откако је ступио на дужност састане са руским председником Владимиром Путином.

Обриси мировног плана за Украјину

Пре састанка у Лондону, Фајнешел тајмс и Дејли телеграф објавили су детаље најновије верзије америчког предлога за постизање мира у Украјини.

Према писању ових листова, суштина вашингтонског предлога је размена "земље за мир".

Наиме, наводе ови извори, Русија би померила своје границе на мање-више замрзнуту тренутну линију сукоба и, по свој прилици, добила америчко и вероватно међународно признање суверенитета над Кримским полуострвом, анектираним 2014. године.

Према оцени директора војних наука Краљевског института здружених оружаних снага Метјуа Савила, у интервјуу за Би-Би-Си, тај део мировног плана подразумева извесну ограничену замену заузетих територија, коју Москва сматра уступком, пошто би тиме одустала од првобитног захтева, који је унела и у Устав, да су области Доњецка, Лухањска, Запарожја и Херсона саставни део Руске Федерације.

Недоречена питање

Амерички план оставља недоречено питање безбедносних гаранција за Украјину на којима Кијев инсистира.

Нејасно је и ко би држао под контролом атомску централу Запарожје, која је тренутно под руском контролом.

Савил указује да је Међународна агенција за атомску енергију предложила да електраном управља неутрална, али за сада недефинисана, страна.

Фајненшел тајмс и Дејли телеграф помињу могућност да централа буде стављена под америчку контролу.

Споран руски суверенитет над Кримом

Међутим, најспорнија ставка плана је захтев да Украјина одустане од суверенитета над Кримом.

Метју Савил оцењује да је "губитак Крима је можда реалан, али је политички јако тежак за украјинског председника Зеленског".

Саветник украјинског министра одбране Јуриј Сак, који је допутовао на састанак у Лондон, прецизира за Би-Би-Си да је мандат делегације из Кијева изузетно узак и подразумева само разговоре о "потпуном или делимичном примирју, које би било први корак ка трајном и стабилном миру".

"Преговори не смеју да се заврше повлађивањем агресору", истиче Сак, који подсећа да је став председника Зеленског да Кијев не одустаје од суверенитета над Кримом.

Реагујући на најновије упозорење америчког председника Трампа да време за преговоре истиче и да ће се Вашингтон повући из процеса уколико убрзо не дође до кључних помака, Сак оцењује да је "мање важно шта Американци кажу, већ шта раде", истичући да је "бити на украјинској страни у америчком националном интересу".

Директор војних наука британског Краљевског института здружених оружаних снага Метју Савил сматра "Американци не мисле да Украјинци имају адута за преговоре".

"Плима сукоба надире у супротном правцу од онога што Украјинци желе, док Руси корак по корак напредују", оцењује Савил.

"Украјинци узвраћају подсећањем да су отупели оштрицу руског напредовања у више наврата. Друго, указују да ће се Руси крајем године носити са проблемима са мобилизацијом и индустријом одбране. Обновљени преговори уз помоћ САД и Европе другом половином године би им више помогли средњорочно", истиче он.

Ограничени домет европске дипломатске иницијативе

Вести о најављеном скупу у Лондону нестале су из већег дела британских медија.

Замениле су их објаве на друштвеним мрежама, пре свега украјинске делегације, о билатералним састанцима са британским шефом дипломатије Дејвидом Ламијем и министром одбране Џоном Хилијем.

Остатак разговора спуштен је на ниво саветника.

Како истиче Метју Савил, Европљани су пропали састанак у Лондону видели као "пробој ка преговарачком столу".

"То је доживљено као позитиван развој догађаја и одраз напорног рада у последњих неколико месеци", каже он.

И портпарол француског министарства спољних послова Кристоф Лемоан истицао је важност присуства Американаца, Европљана и Украјинаца за истим столом, али и наглашава да се Лондон, Париз и Кијев слажу са Доналдом Трампом да рат треба да се оконча у што краћем року.

Дипломатске активности у Лондону завршене су без конкретних резултата, чиме је Вашингтон ефективно из руку европске "Коалиције вољних" поново преузео дипломатску иницијативу у мировном процесу.