Novi pokušaj oživljavanja privrede SAD

U nastojanju da udahne novi život posustaloj američkoj ekonomiji, američka Uprava federalnih rezervi (FED) trebalo bi da objavi novu, kontraverznu, kupovinu više stotina milijardi dolara vrednih vladinih obveznica.

Cilj tih mera je smanjenje troškova pozajmljivanja za potrošače i poslovni sektor, koji još osećaju posledice najdublje recesije od Velike depresije iz 30-ih godina prošlog veka, mada postoji sumnja u efikasnost tih novih mera, ukazuju analitičari.

Kako je američka ekonomija u trećem kvartalu ojačala svega dva odsto na godišnjem nivou, a stopa nezaposlenosti se zadržava na nivou oko 9,6 odsto, FED je pod pritiskom da učini više na stimulisanju poslovne aktivnosti, podsetio je Rojters.

Ekonomisti očekuju da FED, u okviru nove runde otkupa vladinih obveznica, utroši oko 500 milijardi dolara tokom šestomesečnog perioda.

FED je prvi put kupovao vladine obveznice, kao odgovor na finansijsku krizu iz perioda od 2007. do 2009. godine.

Američka centralna banka je u decembru 2008. godine snizila ključnu kamatnu stopu na gotovo nulu i do sada kupila vladin dug i hipotekarne obveznice za oko 1,7 biliona (hiljadu milijardi) dolara.

Američka ekonomija se, međutim, i dalje ne oporavlja dovoljno brzo da bi došlo do sniženja stope nezaposlenosti. Kako je 14,8 miliona Amerikanaca još uvek van posla, a fabrike rade znatno ispod kapaciteta, pojedini zvaničnici FED-a smatraju da postoji rizik od pojave začaranog kruga, gde bi potrošači odlagali kupovine u očekivanju daljeg pada cena, umanjujući time ekonomski rast.

Inflacija u SAD je i dalje znatno ispod raspona od 1,7 do dva odsto koji priželjkuje FED i iznosi 0,8 odsto na godišnjem nivou, što je drugi najniži nivo od 1962. godine.

Šef FED-a Ben Bernanki je, zalažući se za drugu rundu otkupa obveznica, ukazao da Uprava nije ostvarila svoja dva cilja - stabilnost cena i punu zaposlenost.

Dalju kupovinu obveznica mnogi članovi FED-a, međutim posmatraju sa skepticizmom, zbog čega se očekuje žestoka debata o toj meri.

Fed poseduje oko 12,5 odsto svih obveznica i banknota američkog ministarstva finansija. Ukoliko bi ih kupio još za bilion dolara, koliko neki ekonomisti očekuju da će na kraju kupiti, FED bi postao vlasnik 27 odsto svih vladinih hartija od vrednosti.

Pojedini ekonomisti i neki zvaničnici FED-a strahuju da bi dalja kupovina mogla ugroziti kredibilitet centralne banke, ukoliko se uticaj tih kupovina pokaže nedovoljnim.