Србија се спрема за систем СЕПА - еври из иностранства неће више морати да се шаљу по возачу аутобуса

Србија се спрема за улазак у заједнички европски систем за плаћања у еврима. Јефтинији платни промет с иностранством - то ће Србији донети улазак у систем јединственог подручја за плаћање у еврима - СЕПА.

Црној Гори је пре неколико дана потврђено да ће ући у систем плаћања СЕПА након Нове године. Такве вести чека и Србија.

Ненад Петровић, генерални директор сектора за платни систем Народне банке Србије рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а да ћемо ову вест дочекати и у Србији.

"Ми интензивно радимо на прикључењу наше земље јединственом подручју за плаћање у еврима СЕПА и ми смо у потпуности спремни за то прикључење. Само је питање рока када ће то бити, али ми очекујемо врло кратком року, након што од Европске комисије и Европског платног савета добијемо повратну информацију на нацрт апликације", рекао је Петровић.

Мишљење почетком децембра

Подвлачи да је Србија у комуникацији са Европском комисијом и Европским платним саветом и према информацијима, мишљење ћемо добити почетком децембра.

"Радили смо на томе да то мишљење добијемо и раније, међутим, у Европској комисији наводе да имају недостатак капацитета, имајући виду да је поднето више апликација скоро истовремено и да раде друге послове за Унију, због чега нису могућности да раније поступе по нашој апликацији“, навео је Петровић.

Додатни захтеви процедуралног типа

Додаје да од стране Европске комисије постоје додатни захтеви процедуралног типа, што значи да се уз сам нацрт апликације доставе усвојени прописи од стране парламента и Народне банке, због чега је  процес подношења био одложен за неко време.

"Сада када је то већ обављено, кад су усвојени прописи који су неопходни, очекујемо да ће сама процедура званичног аплицирања и одобрења од стране Европског савета бити брза“, подвукао је Петровић.

Нижи трошкови

Ако купујемо нешто из Европе и платимо картицом, да ли то значи да нећемо више плаћати провизију.

"У принципу, није реално да неће бити провизија. Практично, када плаћате картицама у земљи, ви као ималац картице не плаћате провизију. За плаћење на страним сајтовима за куповину роба и услуга може постојати плаћење одређене провизије - банка обично то наводи у уговору о издавању платне картице. Када су у питању трансакције између наших грађана и привреде и ЕУ, они ће се одвијати брже и створиће се услови да провизије буду знатно ниже“, напоменуо је гост Јутарњег програма.

Према неким анализама које је спровела Светска банка, наша микро, мала и средња предузећа, за та регионална плаћења, плаћају готово шест пута већу провизију у односу на њихове пандане унутар ЕУ.

"Такође, према тој анализи, утврђено је да ако се трошкови дознака које стижу у регион Западног Балкана снизе за 3 одсто, могу се остварити уштеде од готово пола милијарде евра“, прецизирао је Петровић.

Радује ли се привреда уласку у СЕПА

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанавковић каже да улазак у СЕПА плаћање за привреду много значи.

"Када будемо успели да као држава уђемо у тај јединствен систем плаћања – СЕПА, мислим да ће то бити велики корак да можемо да рачунамо да смо ближи озбиљном придруживању у Европској унији“, каже Атанацковић.

Према његовим речима, ако дођемо у ситуацију да можемо да плаћамо врло слично као што то раде земље ЕУ, то ће бити један озбиљан корак, с обзиром на то да ће бити и јефтиније.

Рачуница Светске банке

Према анализи Светске банке, пренос 5.000 евра између малих и средњих предузећа на Западном Балкану у просеку је 10 пута скупљи, него кад се иста трансакција обавља између држава које су део система СЕПА.

Одговарајући на питање да ли то значи да ће привреде имати мање трошкове када послују с иностранством, Атанацковић каже да ће апсолутно имати мање трошкове а сам поступак ће бити неупоредиво ефикаснији и бржи него што је то сада случај.

"Имаћемо ситуацију да нема великих разлика око тога да ли ћемо новчана средства уплаћивати на нивоу домаће банке или ће то бити према Европској унији и Европи уопште“, објашњава он.

Да ли ће појефтинити извоз

Атанацковић каже да ће извоз појефитнији.

"Наше банке треба да се врло брзо, по прихватању наше апликације да постанемо део тог система, прилагоде том начину да могу на једноставан начин да комуницирају са банкама у Европи“, навео је Атанацковић.

Дознаке и провизија

Ако људи из Србије који живе у иностранству желе да пошаљу својима новац, хоће ли ту бити провизија нешто смањена?

Петровић каже да ће бити смањена провизија јер је то циљ овог пројекта да се ти трошкови трансфера снизе јер тиме усмеравамо пренос новца из тих неформалних канала у формалне преко рачуна и банака.

"Онда нема потребе да се новац шаље у готовини рођацима у Србију путем пријатеља или возача аутобуса, него једноставним трансфером са рачуна", наводи Петровић.

Како каже, биће то у свега неколико секунди уз знатно ниже провизије.

Смањење сиве економије

"Генерално, повећање безготовинских и дигиталних плаћања утиче на смањење сиве економије. Према анализи Светске банке, констатовано је да повећање дигиталних плаћања за 10 одсто може довести до смањења сиве економије за око 2 одсто“, навео је податак Петровић.

Петровић закључује да што више користимо безготовинске платне инструменте, могућност за сиву економију је мања.