Veliko interesovanje za energetsku obnovu zgrada, desetak gradova produžava rok za prijavu

Pirot, Užice, Trstenik, Vranje i Pančevo zatvorili su konkurs, ostali produžavaju. U Beogradu gde je najviše zgrada koje treba energetski obnoviti kako bi se prešlo na naplatu grejanja po potrošnji novi rok za prijavu je 19. januar. Cilj projekta je smanjenje potrošnje energije - zimi za grejanje, leti za hlađenje. 

Petar Vasiljević, stručnjak za energetsku efikasnost i toplotnu energiju naveo je kao primer zgrade na Novom Beogradu građene 1969. ili 1970. godine kod kojih je izmerena potrošnja energije od 180 kilovat-sati po metru kvadratnom godišnje.

"Takođe, postoje ove zgrade koje su energetski sanirane obnovljene potpuno identičnog tipa kod kojih je nivo potrošnje 90 do 100 kilovat sati po kvadratu. To znači da automatski posle izvršene sanacije, ali i sa ugradnjom ventila sa kojima potrošači mogu da utiču na temperturu u stanu, račun može da se prepolovi", rekao je Vasiljević.

Kriterijum za odabir zgada su potrošnja energije i saglasnost stanara. I za pripremu i za sanaciju, građani i uprvnici, imaju podršku Ministarstva energetike i "Evropske banke za obnovu i razvoj".

"Stambene zajednice se prijavljuju za projekat, nakon toga će biti urađne studije, biće urađene procene troškova. Osim toga, za pomoć pri pribavljanju određene dokumentacije za građevinske dozvole i što je najvažnije obezbeđivanje finasijskih sredstava", kaže Bojan Bogdanović, specijalista za energetsku efikasnost i zelene zgrade u EBRD.

Troškove pripreme i 50 odsto vrednosti investicije pokriva država uz podršku EBARD-a i donacija. Dok će drugu polovinu troška posla građani otplaćivati najmanje 10 godina kroz mesečni račun za grejanje. Nadležni obećavaju - taj izdatak može biti minimalno povećan u odnosu na godišnji trošak koji stanari sada imaju po paušalnom sistemu naplate.

"Očekujemo prve radove u martu 2025. godine. Ovaj projekat će rezultirati uštedom više od 35 odsto odnosno oko 81.000 megavata godišnje, kao i smanjenje štetnih gasova za oko 20.000 tona na godišnjem nivou", kaže Maja Vukadinović, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike.

Prelazak na naplatu po potrošnji je zakonska obaveza koja će imati efekta samo ako se zgrade prethodno energetski obnove. Od 60 toplana u Srbiji naplatu grejanja po utrošku sada primnjuje tek 14 daljinskih sistema.