Šta je uticalo na pad i kada u NBS očekuju ciljanu inflaciju

Posle godinu i po dana, inflacija u Srbiji ponovo je jednocifrena. Međugodišnje ona je 8,5 odsto, a do kraja godine trebalo bi da se dodatno smanji. Šta je najviše uticalo na pad inflacije i šta nas očekuje u narednoj godini?

Zamenik direktora za istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Milan Trajković rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a da se inflacija smanjuje od marta, kada je bila oko 16 odsto, a na to utiče stabilizacija cena hrane i cena energenata.

"Ono što je doprinelo da imamo jednocifrenu inflaciju je svakako visoka baza prethodne godine. U oktobru protekle godine imali smo najvišu stopu mesečne inflacije 1,9 odsto, a sada je 0,3 odsto“, naveo je Trajković.

Kako je istakao, i dobra poljoprivredna sezona, ali i akcija Bolja cena uticali su na smanjenje inflacije.

Bilo je potrebno pogledati i mesečnu stopu inflacije, kako kaže, od jula u narednih meseci je bila 0,3 odsto, zatim 0,8 odsto zbog povećanja cena energenata, ali je najavio u narednom periodu takođe niske stope mesečne inflacije.

"Srbija je odlučila da cene energenata povećava 2023. godine, a ne 2022. Srbija nije htela da pored rata u Ukrajini donosi odluke koje će uticati dodatno na neizvesnost. Opredeljenje je bilo da poveća cene energenata kasnije“, naveo je Trajković.

Prema njegovim rečima, inflacija će do kraja godine biti oko osam odsto, nastaviće da se smanjuje i sredinom godine međugodišnja inflacija će se kretati četiri-pet procenata, a da se 2024. godina završi sa inflacijom od tri do četiri odsto, bliže stopi od tri.

Istakao je da svi faktori govore da se ne očekuje rast cena prerađene hrane. Jedini, kako kaže, razlog za povećanje cene hrane koji proizvođači mogu da iskoriste je povećanje minimalne cene rada i povećanje cena energenata od ove godine.

Minimalna zarada je pokrivala do sada oko 78 odsto minimalne potrošačke korpe, a Trajković kaže da u sledećoj godini očekuje da će ona pokrivati 85-86 odsto minimalne potrošačke korpe.

"Može da se desi da minimalna korpa bude niža od 55.000 i to bi onda značilo da će prvi put minimalna zarada pokriti 89-90 odsto minimalne potrošačke korpe“, kaže Trajković.