Предлог буџета за следећу годину остварив, највећа непознаница стопа привредног раста

Буџет за наредну, 2025. годину предвиђа осам одсто више од прихода предвиђених ребалансом буџета за ову годину. Предвиђен је фискални дефицит буџета Републике од три одсто БДП-а. Пројектована стопа привредног раста за 2025. годину, према процени Министарства финансија, износи 4,2 одсто БДП-а. Јавни дуг сектора државе пројектован је на 47,5 одсто БДП-а у 2025. години.

Професор на Београдској банкарској академији Исмаил Мусабеговић каже да не треба заборавити да је то предлог буџета, односно план државе за следећу годину.

"Из овога видимо да држава очекује економски раст и стабилност. Имамо саветодавну улогу ММФ-а и Светске банке, тако да очекујем да је овај буџет остварив", рекао је Мусабеговић.

Министар финансија Синиша Мали је рекао је да су буџетом обухваћени инфраструктурни пројекти - изградња девет ауто-путева, брзих саобраћајница, Експа 2027, националног стадиона и Клиничког-центра Војводина.

Фискални савет, с друге стране, каже да додатно повећање дефицита буџета Србије у наредне три године није било неопходно, тим пре што иза њега углавном стоји повећање текуће буџетске потрошње.

Иван Николић, економиста са Института друштвених наука и уредник у економском часопису МАТ каже да су изазови велики и да је највећа непознаница оствариви раст.

"У тако комплексним и ризичним условима ми рачунамо на раст, што није лако оствариво. Раст се очекује пре свега због наставка инфраструктурних пројеката, али и из приватног сектора", рекао је Николић.

Инфлаторни притисци под контролом

Када је реч о обуздавању инфлаторних притисака професор Мусабеговић каже да је НБС показала опрез и не доноси мере на брзу руку.

"Основно је да још увек постоје инфлаторни притисци, и нормално је да опрез постоји зарад стабилности. Предлог закона о банкама и корисницима финансијских услуга већ је донет, што треба да спречи велико повећање камата на кредите. Свака мера која би била преурањена могла би да поврати инфлацију, а онда сви планови о расту падају у воду", каже Мусабеговић.

Николић каже да када се говори о бољим и подстицајним условима за економски раст, ту се пре свега говори о повољнијим монетарним условима, односо повољнијим кредитима.

"То није само порука само за грађање, већ пре свега за привреду. Понуда банака биће знатно повољнија него ове године. Инфлација је побеђена и она више није проблем на глобалном нивоу, сада је питање како поспешити привреду", нагласио је Николић.

Реакције на Трампову победу

Када је реч о позитивној реакцији светских берзи после победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД економисти се слажу да је та вест изазвала дозу економског оптимизма, али да је пре свега реч о психолошкој равни.

Оно на шта подсећају је да Трамп ни у претходном мандату није био против криптовлута, а појава Илона Маска у његовој кампањи може да наговести да би криптовалуте могле много више да буду заступљене.