Dilema restitucije – koji su kriterijumi za vraćanje imovine rehabilitovanim saradnicima okupatora

Zajedničko svim ovim rešenjima je to što je Agencija za restituciju odbila da potomcima vrati imovinu. Došla je do dokaza da su njihovi preci bili pripadnici okupacionih snaga – a prema zakonu o restituciji, njihovi naslednici nemaju pravo ni na vraćanje, ni na obeštećenje imovine.

"Mi ne možemo biti ravnodušni kada nam stigne odluka suda o rehabilitaciji i biti ravnodušni kada nam neko kaže morate da vratite tu imovinu, bez obzira na zakonsku odredbu jer je rehabilitovan. Da ne pričam za drastične slučajeve teških ubistava, u okviru ratnih zločina. Imamo slučaj da je jedan fašista ubio sedmoro ljudi i onda nam stigne rehabilitacija tog čoveka", objašnjava direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Iako rehabilitacija ne podrazumeva obavezu Agenciji za restituciju da imovinu vraća, sud ipak često nalaže suprotno.

"Sudovi su stali na stanovište da kada se dokaže ideološko i političko neprijateljstvo, odnosno suprotna strana, da je to manje-više dovoljno za rehabilitaciju lica koje tu rehabilitaciju traže. Nije se ulazilo u meritum stvari da li su zaista odgovorni za zločine koje im se stavljaju na teret", ističe istoričar i pravnik Srđan Milošević.

Evropska praksa je raznolika – ali su poznavaoci prilika neretko tvrdili da je teško porediti postupke vođene u zemljama komunističkog bloka sa ostalim državama Evrope.

"Ne treba se zavaravati, to nisu bila u svemu suđenja po standardima, čak ni ondašnjim, sasvim pravilna, ali to spada u ono što i pravna teorija naziva posleratnim suđenjima u kojima se ne može očekivati da ona budu u pravnom smislu potpuno perfektna. Rumunija je interesantna zbog toga što je ona dozvoljavala delimičnu rehabilitaciju. Vi ste mogli da rehabilitujete neke političke krivce za nešto što su evidentni politički progoni, ali sa druge strane, ukoliko bi se utvrdilo da je lice bilo odgovorno za zločine, onda u tom delu ne bi bilo rehabilitovano", objašnjava Milošević.

Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić kaže da nijedna zemlja u svetu ne nagrađuje svoje okupatore.

"Pogledajte druge slučajeve u Evropi. Nažalost, to je posledica dva svetska rata, uvek se zadržava to pravo, zemlje koje rade restituciju, vodeći računa o istorijskim okolnostima, o nacionalnom dostojanstvu, da se ne dozvoljava vraćanje onim pripadnicima koji su bili ili okupatori, ili su se stavili u službu okupatora", naglašava Sekulić.

Imovina se, prema slovu Zakona o restituciji, ne vraća ni onima za koje je obavezu obeštećenja preuzela strana država, ni onima kojima je pravo na vraćanje imovine omogućeno u inostranstvu.