Рехабилитација Калабића између права и правде – шта је судска, а шта историјска истина

Два покрета отпора на територији Србије нису помирена ни готово 80 година од краја Другог светског рата, па ни став јавности о њима. То показује и случај судске рехабилитације некадашњег команданта Горске гарде Југословенске војске у отаџбини Николе Калабића.

Мотивисане политичким и идеолошким разлозима – тако Апелациони суд оцењује одлуке Државне комисије. Калабић је, сматрају, лишен права на живот, имовину, па су се стекли и услови за његову рехабилитацију. За унуку која је покренула поступак и њен правни тим, то је крај деценијског процеса.

"То су помешане емоције, након десет година борбе, велико олакшање и задовољство, јер су они имали циљ да скину љагу са имена свог Николе Калабића. Овим се формалноправно поништавају одлуке које се односе на Калабића, историјски аспект се не дира", каже адвокат Горан Бранковић.

О Калабићу и припадници ЈВуО имали негативно мишљење

На рехабилитацију Калабића, као и на његову историјску улогу, историчари гледају нешто другачије.

Историчар Александар Животић истиче да је карактеристично то што о Калабићу негативан став имају не само идеолошки противници, већ се могу наћи и сведочанства припадника Равногорског покрета који сматрају да је његово деловање штетно.

Зашто није разматран масакр у Вранићу

У поступку за рехабилитацију Калабића саслушана су четири историчара. Суд је разматрао доступну архивску грађу, као и процедурално-формални аспект одлука Државне комисије.

Бранковић наводи да су свих седам одлука расправили и утврдили да Калабић не може бити проглашен за непријатеља.

"То је суштина, овде се гледа формалноправни аспект природе одлука које се односе на Калабића. Зато у овом поступку нису испитивани догађаји који се односе на село Вранић, Копљаре, који се повезују са ликом Калабића, јер нису обухваћени одлукама Државне комисије", каже Бранковић.

За судије процес је завршен, за историчаре почиње нови

Завршен судски поступак, међутим, за историчаре отвара нов процес.

Животић истиче да историјска наука као таква не трпи штету, јер има своје постулате и методе.

"Ако гледамо на јавну историју и културу сећања, тај дискурс наше науке претрпео је итекако велике ударце, јер при овим процесима нема јединственог става. Рехабилитовани су неки које је немогуће рехабилитовати", додаје Животић.

Ко још чека рехабилитацију

Рок за подношење нових захтева истекао је пре седам година.

Међутим, остало је још предмета који чекају правоснажне одлуке.

До сада, међу хиљадама захтева били су и они који се односе на чланове породице Карађорђевић, Слободана Јовановића, Жанке Стокић, Радослава Грујића...

Посебно интересовање пратила је рехабилитација команданта Југословенске војске у отаџбини Драже Михаиловића и одбачени захтев за рехабилитацију председника Владе током окупације Милана Недића.