Центри за повратак илегалних миграната из ЕУ: Како помирити правни и хуманитарни аспект

Представљени су нови предлози за сузбијање илегалних миграција током конференције у Лондону. Присуствовало је око 40 земаља из Европе, Блиског истока, Азије, Африке и Северне Америке.

"Велика Британија сада преузима кормило у борби против кријумчарења, пре свега зато што схватају да је кријумчарење представљено као организовани криминал, који омогућава великом броју људи да стигну до Велике Британије", каже директор управе Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.

Објашњава да је до Британије прошле године дошло преко 22.000 људи малим чамцима.

"То су људи који су, између осталог, прошли и овом рутом. А ове године, у прва три месеца, преко 6.000 људи. То је највећи пораст долазака тим путем у последњих неколико година", каже Ђуровић.

Истиче да је то додатно узнемирило и јавност и политичаре. Додаје да је и Либерална странка, која се раније супротстављала таквом приступу, сада донекле подржала предлог, што је изазвало критике у јавности.

Британија сада предлаже борбу против организованог кријумчарења не само кроз координацију са другим земљама, укључујући оне на балканској рути, већ и глобално.

Подразумева се и борба у дигиталном простору, па су тако на конференцију позвани и представници компанија попут "Мета", "Икс" и "ТикТок", представља Ђуровић новитете у борби.

"Велики део регрутовања жртава кријумчарења одвија се преко интернета. Предлаже се интензивнија размена информација и ефикасније процесуирање кријумчара. Сам назив конференције указује на то — организовано кријумчарење као међународни злочин", каже директор управе Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила

"Процењује се да се од кријумчарења годишње заради преко 10 милијарди евра", тврди Ђуровић.

Сарадња Европске уније и Србије

Европски парламент је пре четири месеца дао сагласност за закључење споразума који подразумева оперативне активности на плану сузбијања илегалних миграција.

Ђуровић тврди да се од Србије се очекује активнија борба против проблема. "Можда ће се од земаља региона тражити и прихватање лица одбијених у азилним процедурама — слично моделу између Албаније и Италије", рекао је гост Јутарњег програма.

"Направљен је и нацрт нове регулативе ЕУ о повратку, који предвиђа оснивање центара за повратак, ван границе ЕУ, у суседству. У тим центрима би боравили они који су одбијени у азилним процедурама, до повратка у земље порекла. Страх постоји да би такви центри могли бити основани и у земљама Западног Балкана", представља Ђуровић.

Како каже, да ли ће до тога доћи зависи и од Србије и од других земаља у региону, као и од цене коју би прихватање таквих споразума носило.

"Подсећам, слични договори обично иду уз политичке и финансијске уступке. За сада је једини пример Албаније и Италије, али тај модел не функционише у пракси", објашњава саговорник.

Случај Албаније и Италије

Два италијанска центра у Албанији отворена су 16. октобра прошле године, али до сада коришћени свега неколико сати, због сукоба извршне и судске власти.

Судије из сектора за имигрантска питања, а затим и Апелациони суд, донели су одлуке о обустављању боравка миграната. Новом уредбом се мења назив центара, а процењује се да ће италијанску владу они коштати 800 милиона евра, неопходних за адаптацију и управљање структурама.

Премијерка Италије Ђорђа Мелони је пред самит у Лондону сагласна је са британским премијером Киром Стармером да је безбедност граница условљена управљањем миграционим токовима и борбом против масовне илегалне имиграције.

"То је глобални феномен, који посебно погађа Европу, унутар и ван граница ЕУ. Срж проблема је профитирање шверцера и трговаца људима", рекла је Мелони.

Премијерка Италије истиче да се ради на сарадњи између различитих грана власти како би се постигли ефекти.

"Радимо на решавању узрока имиграције и подржавамо изградњу модела сарадње са нацијама порекла, како би искористиле ресурсе које имају. Свака нација, а не трговци људима, мора да одлучује ко може да уђе на њену територију, ако не", рекла је Мелони.

Портпарол Европске комисије за унутрашње послове и имиграциона  питања Маркус Ламерт је изјавио да је италијанска уредба у складу са правом Европске уније јер ће се у албанским центрима примењивати италијански закон, што је компатабилно са европским правом.

Према речима министра унутрашњег послова Италије, Матеа Пиантедозија, интервенција би представљала делимично реактивирање функција центара, који су већ коришћени за репатриације, али сада би проширили своје деловање.

"Радимо на јачању легалне имиграције и на сузбијању илегалне. Врати ћемо кући оне који чине наше градове небезбедним. Структуре, попут оних у Албанији, сертификоване су у последњим европским документима. Имали смо потешкоћа са италијанским судијама, али мислимо да ће се то решити сада када Европски суд донесе одлуку, а уз Италију је већ око 15 земаља, укључујући Европску комисију. По новим европским правилима, ми у јуну наредне године морамо да будемо спремни са око 8.000 кревета као земља која је прва европска граница", рекао је .

Предложено италијанско решење подразумева пребацивање у два центра мигранате који чекају на депортацију и који немају право на азил.

Ова мера предвиђа да мигранти могу да остану у установама у Албанији до 18 месеци, колико је потребно да се заврше процедуре репатриације у земље порекла.

Карло Фиданца, шеф делегације "Fratelli d'Italia" у Европском парламенту, сматра да сама Европска унија по угледу на Италију предлаже отварање сличних центара у трећим земљама и да је то победа Мелонијеве владе.

Сматра да Левица, која се оштро противи овим центрима сматрајући да се 800 милиона евра могло потрошити за италијанско здравство, греши јер су, како каже, иновативна и храбра решења компатибилна са европским законом, те да је сарадња са трећим земљама могућа, не би ли се на озбиљан начин управљало миграционим токовима, заштитиле границе и ефикасно гарантовала репатриација илегалних миграната.

Очекује се посета делегације Велике Британије

Ове недеље се очекује се ових дана посета британских представника Србији и региону.

Разговараће се о разради закључака самита, размени информација и борби у дигиталном простору, каже Радош Ђуровић, директор управе Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, каже да су ефекти конфернције.

"На јесен очекујемо и самит за земље Западног Балкана у Лондону. Британија ради на овоме пуним интензитетом.

Како помирити правни и хуманитарни аспект?

Ђуровић каже да је у вези са правним и хуманистичким питањима илегалних миграција потребно је створити услове да избеглице могу да живе.

Поред тога, морају се развијати легални канали за миграцију.

Треба да постоји систем који ће утврдити која земља треба да прими коју особу – легалним путем и са регулисаним боравком.

"Али постоји и обавеза свих земаља, укључујући Велику Британију, ЕУ и земље Балкана, да солидарно деле терет. Данас се о солидарности више не говори. Када би се тај терет равномерно поделио, не би било значајних проблема", истиче Ђуровић.

Политичке елите желе брза решења, а миграција није проблем који се решава ад хок.

"Када поставите баријере, кријумчарење јача јер расте цена. Људи нису престали да беже. Њихов очај је оно на чему кријумчари зарађују", објашњава Ђуровић.

Цело гостовање Радоша Ђуровића у Јутарњем програму погледајте у видеу на почетку текста...